Predstava: Miroslav Krleža: Sprovod u Terezijenburgu
BITEF TEATAR, Beograd i POZORIŠTE “KOSZTOLÁNYI DEZSŐ”, Subotica, Srbija
Miroslav Krleža:
SPROVOD U TEREZIJENBURGU
DRAMATIZACIJA I REŽIJA
Anđelka Nikolić
DRAMATURGIJA
Kornelija Goli i Isidora Milosavljević
SCENA I KOSTIM
Olga Mrđenović
KOMPOZITOR
Draško Adžić
DIZAJN SVETLA
Nikola Zavišić
SCENSKI POKRET
Aniko Kiš
LEKTOR
Radovan Knežević
LEKTORKA ZA NEMAČKI JEZIK
Vesna Ćurčić
IGRAJU
Marija Bergam
Gabor Mesaroš
Boris Kučov
Bojan Žirović
DIZAJN PROGRAMA I PLAKATA
Arpad Blaško
FOTO
Nenad Šugić
KAMERA, VIDEO MIKS, MONTAŽA I ADAPTACIJA VIDEA
Miroljub Vladić
Nedavno sam, pred spavanje, pročitala Andersenovu bajku u kojoj se, uzgred, pominje najmlađa ćerka nekog cara, koja je imala nezgodnu osobinu: govorila je istinu. Nju zato niko nije hteo, „i imaće puno vremena da šije pogrebnu košulju“, primetio je turobni pripovedač, i nastavio da razvija fabulu o drugim, uspešnijim likovima.
Nedugo potom slušala sam emisiju o predlogu da se ukine predmet filozofija u našim školama. Sagovornik, čijeg se imena ne sećam, uporedio je filozofiju sa vazduhom: ne razmišljamo na dnevnom planu o tome da li nam je neophodan, ali kako bismo živeli bez njega?
Između ova dva događaja, dogodio se i neslavni pokušaj grupe građana Savski nasip da prošeta na potezu od bloka 45 do kanalaGalovica na Novom Beogradu, u cilju buđenja svesti o katastrofalnim posledicama divlje gradnje na ovom delu priobalja. Stasiti naoružani policajci, nemi i tupog pogleda, branili su besne vlasnike ilegalno podignutih vikendica - od žena, dece, šetača pasa i biciklista.
O zagađenju vazduha i vode, o opasnosti od poplave, o metastazi gluposti i narcizma, o osveti netalentovanih, o sahranjivanju istine - je i ova naša predstava.
A reč sprovod iz naslova čuvene Krležine pripovetke ne odnosi se samo na sahranu glavnog junaka, oberlajtnanta 17. pukovnije i doktora matematike Gejze Ramonga, već i na kraj jednog sveta – Austrougarske monarhije. U četvrtak 31.10.1918, tačno sto godina pre naše premijere, prestala je da postoji država u kojoj je živelo približno 23,5 miliona Slovena, 12 miliona Nemaca, 10 miliona Mađara, 3 miliona Rumuna i 2,5 miliona „ostalih“ naroda. Zanimljivo je razmatrati uzroke i posledice ovog kraja danas, u regionu koji još uvek nosi tragove raspada jedne druge multinacionalne i multijezične države, a teži novoj integraciji u okviru velike evropske zajednice, koja je takođe u krizi.
Reč rediteljke
