Usvojili program, pa ga izigravaju
U Presudi Osnovnog suda od 9. aprila, kojom se Rešenje o otkazu Katarine Gavrić „poništava kao nezakonito", istaknuto je da je Zavod za javno zdravlje krajem 2011. godine doneo Program za rešavanje viška zaposlenih, kao i mere i kriterijume kojih se treba pridržavati u rešavanju ove problematike. Ali, dogodilo se da, kako je i sud utvrdio „tokom sprovođenja Programa poslovodstvo tužene nije se pridržavalo sopstvenog akta (Programa) jer su postupali samo po kriterijumu ocene znanja i primene znanja zaposlenih kod tužene, dok su prenebregli ostale kriterijumi koje tretira Zakon o radu".
U slučaju Katarine Gavrić primenjeni su još čudniji kriterijumi: ona je aprila 2011. godine raspoređena na radno mesto referenta za knjigovodstveno-računovodstvene poslove koje je pre toga 2,5 godine bilo nepopunjeno, a čije je poslove do tada obavljalo pet službenika sa srednjom stručnom spremom. U momentu ocenjivanja rada tog odelenja Gavrićeva, mada sa VSS i 27 godina radnog staža, dobila je najnižu ocenu i, naravno, na osnovu toga usledilo je rešenje o otkazu.
Da je takvo rešenje doneto po nečijem hiru vidi se i iz izjave jednog od svedoka-rukovodilaca da je „ocenjivanje rada nebitna činjenica za slučaj prestanka s radom", a na pitanje suda „zašto je onda vršeno ocenjivanje rada kada je to nebitna činjenica", svedok nije pružio nikakav razuman odgovor.
Nakon izvedenih brojnih dokaza, sud je našao da je tužena bez ikakvog pravnog utemeljenja, u konkretnom slučaju deklarativno primenjen razlog ukidanja radnog mesta i postupak vodila isključivo po jednom kriterijumu. Po stavu suda „tuženi (Zavod) nije mogao, a da ne poštuje i ne sprovodi Program koji je sam doneo", a to je upravo činjeno.
