Umesto u subotičke ulice, bitumen ugrađen u novosadski Most slobode

Dve cisterne bitumena, koje su u avgustu 2000. godine s Carine prosleđene i potom ugrađene u novosadski Most slobode, srušen u NATO-ovom bombardovanju, odvele su na optuženičku klupu tadašnjeg direktora SUC-a Mihalja Kertesa jer je bitumen stigao po osnovu memoranduma “nafta za demokratiju“ o humanitarnoj pomoći evropskih država gradovima u Srbiji u kojima je bila na vlasti tadašnja opozicija i bio je namenjen Subotici za popravku gradskih saobraćajnica.

Suđenje Kertesu koje u “slučaju bitumen” još uvek traje, na glavnom pretresu održanom ove nedelje poprilično se zaoštrilo, a odbrana je zatražila izuzeće postupajućeg zamenika tužioca, saznaje “Dnevnik” od dobro upućenog sagovornika.

Po izvoru "Dnevnika", to je trenutni epilog suprotstavljenih stavova odbrane i optužbe oko iznosa koji se u optužnici navodi kao dinarska protivvrednost 21.000 nemačkih maraka, kolika je vrednost dve cisterne bitumena, a od toga u suštini zavisi i dalji proces.

Optužnicom se Kertesu stavlja na teret da je 30. avgusta 2000. godine dao nalog da se dve cisterne bitumena, ukupno 44 tone, stave pod nadzor Carine, dakle, da se oduzmu od onoga ko ih šalje i onoga kome su upućene, a da je posle toga dao nezakonit nalog da se bitumen ugradi u Most slobode.

Dinarska svota, koja će u optužbi označiti vrednost dve cisterne bitumena, po značaju za stranke u postupku već duže ne zaostaje nimalo u odnosu na startno suprotstavljene teze o Kertesovom postupanju vezano za činjenicu da je bitumen evidentno ugrađen u Most slobode umesto da je stigao gradu Subotici. U vezi s tim navodima, pak, odbrana insistira na tome da u spisima predmeta postoji podatak da je „sam špediter tražio od Carine da se roba (bitumen) stavi pod carinski nadzor jer ne raspolaže kompletnom dokumentacijom, što je Carina prihvatila i učinila, te da je potom Kertes postupio u skladu sa zahtevom Direkcije za obnovu zemlje od posledica NATO-ovog bombardovanja, koja je tražila da se sav raspoloživi bitumen dostavi da bi se završio teško oštećeni Most slobode“.

Na drugoj strani, optužba tvrdi da je „Kertes zloupotrebio službeni položaj generalnog direktora Savezne uprave carina“ tako što je, po navodima optužne teze, samoinicijativno protivzakontom radnjom zadržao dve cisterne bitumena, a da ga je posle toga oduzeo i dodelio za završetak mosta.

– Ipak, sad je na prvo mesto izbilo pitanje dinarskog kursa po kojem će se preračunati 21.000 nemačkih maraka, odnosno ukupne cene bitumena. Naime, Kertesu je prvobitno na teret stavljen osnovni oblik krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja (s eventualnom štetom do iznosa 450.000 dinara), za koji je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora. No, za taj oblik inkriminacije 5. septembra 2010. godine je nastupila zastarelost – tvrdi naš sagovornik.

On dodaje da je suština u tome da je „po sudskom nalogu za potrebe postupka pribavljen izveštaj Narodne banke Srbije o zvaničnom dinarskom kursu nemačke marke u relevantnom periodu, po kojem je na dan 5. septembra 2000. (kad je bitumen izdat) vrednost marke po osnovnom kursu bila šest dinara, po stimulativom 20, te da se ukazuje na to da se ulični – crni kurs – ne može koristi u bilo kakve svrhe osim statistike“.

– Ako se vrednost bitumena, odnosno 21.000 maraka, obračuna po osnovnom bančinom kursu, to je ukupno 121.000 dinara za obe cisterne, ili po stimulativnom ukupno 421.000. Međutim, optužnica je izmenjena u julu 2010. tako što je vrednost dve cisterne bitumena obračunata na osnovu “uličnog kursa” nemačke marke od oko oko trideset dinara, koji daje iznos veći od 450.000 dinara. Na ovonedeljnom pretresu je prezentovan izveštaj NBS-a o kursu nemačke marke u relevantnom periodu, kao i rezultati o veštačenju. Pošto je i posle toga optužba ostala pri kvalifikaciji za teži oblik dela zloupotrebe službenog položaja, baziran na vrednosti bitumena obračunatom po „uličnom kursu“ marke, Kertesova odbrana je zatražila izuzeće postupajućeg zamenika tužioca – priča dobro upućeni sagovornik „Dnevnika“.

J. J.