• Pregleda: 2066

Tri decenije bez Tibora Sekelja

U organizaciji Društva za esperanto "Tibor Sekelj" iz Subotice, sutra, 20. septembra, na dan 30. godišnjice od smrti velikog svetskog putnika, geografa, muzeologa, esperantiste i pisca, održaće se memorijalni susret i promocija kataloga "Muzej čoveka – Legat Tibora Sekelja".
Tri decenije bez Tibora Sekelja

Ove četvrtak, 20. septembra, obeležava se tri decenije otkako nas je napustio Tibor Sekelj, svetski putnik i književnik, kako mu skromno stoji na nadgrobnom spomeniku. Na poslednji počinak ispraćen je, uz najviše gradske počasti, tri dana kasnije, 23. septembra 1988. godine, u Aleji zaslužnih građana na Bajskom groblju.

Godinu dana pre smrti, 10. oktobra 1987. godine, Skupština Grada Subotica dodelila mu je Diplomu za životno delo, "kao izraz društvenog priznanja za naročita dostignuća u istraživačkom i naučnom radu na polju etnologije, muzeologije i lingvistike".

Deo njegove bogate zaostavštine, nešto više od 700 oglavlja, kapa, šešira, muzičkih instrumenata, maski i predmeta za svakodnevnu upotrebu, nalazi se u Gradskom muzeju u Senti, koji je ove godine objavio svojevrstan katalog Sekeljeve kolekcije, pod naslovom "Muzej čoveka – Az ember múzeuma". Knjiga će biti predstavljena u Subotici upravo na godišnjicu smrti Tibora Sekelja, u čitaonici Gradske biblioteke Subotica, s početkom u 18 časova.

Ovom prilikom, knjigu će predstaviti Katalin Buranj, muzejski pedagog i autor kataloga, Atila Pejin, rukovodilac Gradskog muzeja u Senti, Eržebet Sekelj, supruga Tibora Sekelja, i Đorđe Dragojlović, predsednik Društva za esperanto "Tibor Sekelj".

Tibor Sekelj je rođen 14. februara 1912. godine u Spišskoj Soboti (Austrougarska), danas delu grada Poprada u Slovačkoj. Gimnaziju je počeo pohađati u Kikindi, a maturirao je u Nikšiću. U Zagrebu je diplomirao pravo, ali se pravnim naukama nikada nije bavio. Petnaest godina, od 1939. do 1954. godine, živeo je u Južnoj Americi. Proputovao je više od 90 zemalja, učestvovao u brojnim ekspedicijama istražujući i do tada nepoznate predele i plemenske zajednice.

Na srpskom/hrvatskom, španskom i esperantu napisao je više od trideset knjiga, koje su prevedene na tridesetak jezika, čime je Sekelj postao jedan od naših najprevođenijih pisaca. Autor je i brojnih dokumentarnih filmova, a svojim stvaralaštvom ostavio je traga u mnogim oblastima.

U Suboticu je došao 1972. godine, gde je proveo ostatak života. Od septembra 1972, pa do kraja 1976. godine, bio je direktor Gradskog muzeja Subotica.

Program obeležavanja 30. godišnjice od smrti Tibora Sekelja

Četvrtak, 20. septembar

  • 16:50 Okupljanje na ulazu u Bajsko groblje kod Fruškogorske ulice;
  • 17:00 Polaganje venca na grob Tibora Sekelja;
  • 18:00 Promocija kataloga o zaostavštini Tibora Sekelja u Gradskoj biblioteci Subotica.

Dokumentarni film Stipana Milodanovića "Putevima Tibora Sekelja"

Izvor: Subotica.com

povezane teme

0

Ova vest još uvek nije komentarisana.