Toplo i nestabilno vreme povećalo broj intervencija Hitne pomoći
Služba hitne medicinske pomoći je tokom avgusta radila pojačanim intenzitetom, što je uobičajeno za ovaj period godine, kada se usled velikih vrućina ljudski organizam nalazi pod dodatnim opterećenjem, koje može da se ispolji u vidu niza simptoma uzrokovanih tropskim temperaturama, poput toplotnih osipa, grčeva i iscrpljenosti, a u pojedinim slučajevima i u vidu kolapsa, kojih je zabeleženo ukupno 24, od čega čak 22 na javnim mestima.
- Suština uticaja visoke temperature na organizam je povećani gubitak tečnosti i težnja organizma da se zaštiti, tako što pokušava da se "ohladi" pomoću širenja krvnih sudova na koži. Posledica ovih, u osnovi fizioloških procesa, jeste pad pritiska kao rezultat gubitka elektrolita i "raspoređivanja" krvi u, sada, proširenim krvnim sudovima. Ukoliko je temperatura spoljašnje sredine približna ili ista temperaturi tela, jedini mehanizam odavanja toplote je znojenje, a u slučaju da se organizam ne adaptira na visoku temperaturu ili ima neadekvatnu rehidrataciju, dolazi do poremećaja termoregulacije različitog stepena, počev od pojave lokalnih promena kao što su osip i otok, preko kolapsa, pa do toplotnog iscrpljenja i toplotnog udara - objašnjava dr Verica Dronjak, portparolka Doma zdravlja Subotica.
Povišena spoljašnja temperatura nepovoljno utiče na zdravlje osoba koje pate od hroničnih oboljenja, dodaje naša sagovornica, napominjujući da su povećanom riziku izloženi i zdravih ljudi, pre svega, deca, a potom i odraslo stanovništvo, koje je radno angažovano u poljoprivredi, zbog direktnog izlaganja suncu i dejstvu UV zračenja, zatim zaposleni u industriji koji su izloženi veštačkim izvorima toplote, kao i zaposleni u administrativnim i drugim delatnostima zbog boravaka u loše ventiliranim prostorijama.
- Preporuke koje važe za sve, jesu da tokom letnjeg perioda treba izbegavati boravak napolju u periodu od 10 do 17 časova. U ovom, najtoplijem delu dana, treba izbegavati težak fizički rad, a preporuka je i da se prave češće i kraće pauze radi osveženja. Potrebno je redovno unositi dovoljne količine tečnosti i uz sebe uvek imati vodu za piće, a izbegavati alkohol, gazirana i previše zaslađena pića i ne preterivati sa unosom kofeina. Tuširati se mlakom vodom više puta dnevno i jesti češće, manje obilne, lagane obroke u vidu povrća, žitarica i voća. Izbegavati masnu i začinjenu hranu, suhomesnate proizvode, kao i slatkiše. Pri izlasku iz kuće, nositi šešire širokog oboda i naočare, zaštiti se kremom sa zaštitnim faktorom, nositi svetlu i komotnu odeću od prirodnih materijala - savetuje dr Dronjak.
