Šećerna bolest i dalje među vodećim uzrocima smrtnosti u našoj zemlji
Šećerna bolest, odnosno dijabetes melitus je najučestalija bolest žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Kako objašnjava dr Zorica Dragaš, specijalista socijalne medicine u Zavodu za javno zdravlje, u pitanju je kompleksno oboljenje u čijoj se osnovi nalazi poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina, a koje je najpoznatije po stalno povišenim vrednostima šećera u krvi.
- Osnovna podela šećerne bolesti je na tip 1 ili insulin zavisni koji se javlja pre 35 godine života, i tip 2 koji ne mora obavezno da se leči insulinom i najčešće se javlja posle 40 godine, postepeno, u početku sa nespecifičnim i vrlo blagim simptomima, tako da može godinama proticati neopažen. Tip 2 bolesti ima oko 90 odsto obolelih i, nažalost, oko 30 odsto bolesnika u trenutku postavljanja dijagnoze već ima hronične komplikacije - objašnjava dr Dragaš, dodajući da su simptomi ove bolesti odraz biohemijskih poremećaja, koji nastaju usled nemogućnosti iskorišćenja ili nedostatka insulina. - Najčešći simptomi su povišen nivo šećera u krvi, šećer u mokraći, povećano izlučivanje mokraće i noćno mokrenje, pojačan osećaj žeđi i gladi, gubitak telesne težine, opšta slabost i malaksalost, suva koža i sluzokoža, a ponekad i crvenilo lica.
Šećerna bolest je hronična i progresivna, kao i komplikacije koje se mogu sprečiti ili usporiti isključivo dobrom regulacijom bolesti. Kako ističe naša sagovornica, kod odraslih osoba prognoza ove bolesti može da bude dobra, pogotovo ukoliko se dijabetes pojavi posle 50 godine života i ukoliko se kontroliše.
- Lečenje dijabetesa zavisi od tipa bolesti, ali obavezno podrazumeva određeni režim ishrane, doziranu svakodnevnu fizičku aktivnost, a prema potrebi kod šećerne bolesti tip 2 uključuju se lekovi ili insulin. Dakle, uspešne regulacije ove bolesti nema bez odgovarajućeg higijensko-dijetetskog režima i redovnih kontrola, jer šećerna bolest, kao i mnoge druge bolesti, zahteva veoma tesnu saradnju lekara, dijetetičara i hronično obolele osobe - ističe dr Dragaš, poručujući da je i prevencija jednako važna. - Pravilna ishrana, dozirana fizička aktivnost, kontrola stresa, život bez duvanskog dima i poznavanje istorije oboljevanja u porodici predstavljaju osnovne preduslove, pre svega primarne, a zatim i sekundarne prevencije ove bolesti. Sekundarna prevencija se odnosi na sprečavanje komplikacija ili posledica, kao i na maksimalno moguće očuvanje kvaliteta života.
Na Generalnoj skupštini Ujedininjenih nacija 2006. godine usvojena je Rezolucija o dijabetesu, a Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti dobio je svoje mesto u Kalendaru zdravlja Svetske zdravstvene organizacije. Obeležava se svake godine 14. novembra, s ciljem da se skrene pažnja i interesovanje javnosti na mogućnosti primarne prevencije ove bolesti, kao i na složenost njenih zdravstvenih i socijalnih posledica.
