• Pregleda: 7681

Savić: Štednjom smo unapredili život ZOO vrta

Naš uspeh baziramo na timskom radu i dobrom menadžmentu jer smo prepoznali strateški značajne partnere kako u zemlji tako u inostranstvu, što je sve naravno nezavisno od svakodnevne politike. Uspostavljena je intenzivna saradnja sa svim vrtovima u zemlji i regionu, što mnogo olašava projekciju Zbirke, uz dobre međususedske odnose, Petar Savić, direktor Zoološkog vrta u intrevjuu za Subotičke novine o finansiranju i modernizovanju te ustanove.
Savić: Štednjom smo unapredili život ZOO vrta

U poslednje vreme smo svedoci sve intenzivnijih promena u Zoološkom vrtu na Paliću, mali i nezgrapni kavezi bivaju zamenjeni modernim i velikim ispustima, grade se novi objekti, stižu nove životinje, te smo povodom toga posetili Zoo vrt Palić i porazgovarali sa Petrom Savićem, v.d.direktora zoološkog vrta.

Da li možete, budući da ste vi diplomirani ekonomista, a da su vaši prethodnici mahom svi bili veterinari, kako ste odlučili da rukovodite tim preduzećem?

Posao veterinara je da leči životinje, a posao direktora je da organizuje rad ustanove. U svetu sve češće direktori bivaju prvenstveno menadžeri koji imaju tim stručnjaka oko sebe da ih konsultuje, tako sam i ja u našoj ustanovi uspeo da postignem vrlo dobre rezultate zahvaljujući svojim saradnicima koji se brinu o svakodnevnim poslovima oko životinja i biljaka. Kroz programe javnog hranjenja uspeli smo da podignemo posećenost sa 120.000 posetilaca godišnje na 160.000 posetilaca godišnje u i to u svega zadnje 4 godine.

Šta su najznačajnije izmene u radu zoološkog vrta?

Od mog dolaska u zoološki vrt, postignuti su dogovori sa Evropskom Asocijacijom Zooloških vrtova i Akvariuma, skraćeno EAZA, dobili smo direktora Segedinskog zoološkog vrta gospodina Roberta Veprika za mentora i već treću godinu radimo aktivno na usaglašavanju dokumentacije kao i fizičkog izgleda zoološkog vrta sa svetskim standardima. Lavovi, Tigrovi, Medvedi su sa svojih malih kaveza prebačeni u volijere, koje su veće od 400 metara kvadratnih i verodostojno oslikavaju njihova prirodna staništa.  Trenutno smo jedini zoološki vrt u zemlji koji je dobio rešenje o ispunjenosti veterinarsko sanitarnih uslova držanja životinja, registrovali smo ambulantu, i uradili niz promena koji daleko doprinose dobrobiti naših štićenika ali olakšavaju i rad naših zaposlenih.

 Petar Savić, direktor Zoološkog vrta

Koliko vaše političko angažovanje utiče na rad zoološkog vrta?

Moje političko angažovanje je nešto što se sprovodi van radnog vremena.  Iako je Srpska Napredna Stranka u gradskoj vlasti, to nikako ne utiče na finansije zoološkog vrta.  Probleme u finansiranju zoološkog vrta, nalik onima od pre pet šest godina, smo prevazišli uvođenjem mera štednje. Domaćinskim poslovanjem uspeli smo izvršiti preraspodelu na rashodovnim pozicijama finansijkog plana zoološkog vrta Palić, koji usvaja Skupština Grada Subotice. Bitno je naglasiti da se vrt finansira delom od prodatih ulaznica a delom iz gradskog budžeta. Cene ulaznica nismo menjali od 2012.  godine, ali smo zahvaljujući većem broju posetilaca povećali i prihode. Svaki dinar koji se naplati putem ulaznica se racionalni troši na poboljšanje dobrobiti životinja.

U suštini mi baratamo istom količinom novca koji dobijamo iz budžeta Grada, kao i prethodnih godina; najznačajnije uštede smo uradili racionalnom potrošnjom, preraspodelom troškova, na primer, životinje se ne kupuju nego se nove vrste stiču ili razmenom ili uključivanjem u Evropske programe uzgoja ugroženih vrsta, u čemu nam pomaže EAZA. Mnogo nam znači učešće u međunardonim konkursima u kojima nam pomaže Segedinski zoološki vrt, tu bismo posebno istakli pomoć gospodina Roberta Veprika, direktora zoološkog vrta Segedina, koji je po struci biolog i na toj poziciji je skoro deset godina, dve institucije tradicionalno imaju dobre odnose i ta tradicija je nastavljena na obostrano zadovoljstvo kroz mentorstvo u okviru EAZA.

Naš uspeh baziramo na timskom radu i dobrom menadžmentu jer smo prepoznali strateški značajne partnere kako u zemlji tako u inostranstvu, što je sve naravno nezavisno od svakodnevne politike.  Dobra saradnja je uspostavljena sa zoo vrtovima iz Osijeka, Zagreba, Sarajeva,Skoplja ,Sofije, a naročito i sa zoološkim vrtovima iz Mađarske( Segedin, Jazsberenyi, Niregyhaza, Debrecen,Vesprem, Gyor, Pecsuj, Budakeszi i Budimpešta).  Ja se trudim da svoju stranku promovišem kroz ideologiju koju ona zagovara, a to su mere štednje i evrointegracije, što mi sprovodimo u praksi.

Koji su najveći problemi u radu?

Kada se spomenu problemi svi smo zabrinuti, ali bez obzira, probleme treba posmatrati kao izazove koje trebamo rešiti. Bez obzira na finansijske poteškoće koje svi mi imamo, nama su ipak najveće poteškoće u radu bile što imamo mali broj zaposlenih, problem smo delimično prevazišli boljom organizacijom i reorganizacijom radnih mesta i promenom sistematizacije koja je nedavno usvojena od strane gradonačelnika. Nedostatak radnika zoološki vrt rešava putem konkursa koji organizuje Nacionalna Služba za zapošljavanje putem takozvanih Javnih Radova, pa se jedan određeni broj ljudi zapošljava na četiri meseca i ove godine, kao što smo to uspeli i prošle godine. Uspostavili smo jako dobru saradnju sa srednjim stručnim školama u Adi i Bačkoj Topoli, preko kojih dobijamo mogućnost da učenici odrađuju svoju praksu u zoo vrtu, čime imaju mogućnosti da uče pored naših radnika i stiču praksu koju ne bi mogli na klasičnoj farmi. Dobra je saradnja i sa Veterinarskim fakultetom u Beogradu, čime dobijamo mogućnost mnogo bolje prevencije i zdravstvene zaštite životinja, a studentima mnogo znači da uče na realnim problemima.

Imamo lepu saradnju sa učiteljskim fakultetom u Subotici, na mađarskom nastavnom jeziku, čime doprinosimo kvalitetu obrazovanja u vrtu a studenti imaju jedinstveni vid prakse. Dobar deo životinja je star i nasleđen iz ranijih perioda, bez učešća na Evropskim programima uzgoja jedinke bi poumirale od starosti i ne bismo mogli da nabavimo nove. Uspostavljena je jako dobra komunikacija i intenzivna saradnja sa svim vrtovima u zemlji i regionu, što mnogo olašava projekciju zbirke kada imate zdrave i dobre međususedske odnose.

Koji su vaši planovi za zbirku u budućnosti?

Pitanje zbirke nikada nije jednostavno, ponekad prosto morate igrati sa kartama koje su vam dodeljene. Često bismo hteli neku životinjsku vrstu koju nemamo, ali je do nje teško doći, ili se prosto planovi promene jer i životinje su živa bića, pa se rađaju umiru ili koordinator za neku vrstu nađe bolje i lakše rešenje za transport. EAZA nam je od strateškog značaja za dalji opstanak institucije, jer ipak smatramo da kao ustanova kulture ne trebamo da promovišemo kupovinu životinja, kao što je to bilo ranije, nego da radimo na njihovom veštačkom uzgoju, promovisanju i vraćanju u prirodu tamo gde je to moguće. Cilj nam je ući u što više EEP programa tj. programa uzgoja ugroženih vrsta. Smatramo da je jako bitno da životinje ne prikazujemo kao pojedine vrste izolovane u menažeriji nego kao živa bića koja su deo jednog ekosistema. Kako bismo mogli da dobijemo što više životinja koje želimo da uklopimo u te velike ispuste i volijere, moramo zadovoljiti i standarde držanja koje propisuje EAZA. U skladu sa tim, u zadnje tri godine smo izvršili niz rekonstrukcija i izgradnji volijera koje ispunjavaju svetske standarde.  Palićki zoološki vrt je uvek bio jasno prepoznatljiv po velikim parkovskim površinama, zasadima, prostranim ispustima u kojima životinje podjednako uživaju u zelenilu kao i posetioci. Promene su dobre i ne treba ih se plašiti, na crno-belim fotografijama vidimo tigrove u skučenim kavezima od desetak kvadrata, velike promene su bile kada su oni sišli sa betona.

Sada znamo da je prostor od 140 kvadrata bio veći, ali i dalje mali u odnosu na objekat od 500 kvadrata koji danas imaju, smatram da je naša misija da pokušavamo da radimo najbolje što možemo jer ništa ne može zameniti divljiniu, ali naš posao je da očuvamo vrstu dok se ne steknu uslovi da se ona jednog dana tamo bezbeno vrati bez bojazni od izumiranja zbog izlovljanja.  Smatram da će u budućnosti jedna od najvećih promena biti da se životinje mogu videti i zimi jer planiramo da otvorimo objekte za posetioce, i mislim da će novo upravljanje putem obogaćivanja životnih uslova u zatočeništvu biti dobro i za životinje ali podjednako zanimljivo i za posetioce, u ostalom posetite nas i uverite se i sami. Zoološki vrt Palić je otvoren 365 dana u godini.

Sajt Zoološkog vrta Palić možete posetiti na adresi: www.zoopalic.co.rs

Izvor: Subotičke novine

povezane teme

8
marko Odgovori
gmizavci iz svih stranaka, sanjam dan da vas sve vidim kako odgovarate za sve vase kradje
Dusan Odgovori
Nas zooloski je najlepsi u zemlji, ne razumem Suboticane koji negativno ocenjuju ovakvu vest umesto da budu ponosni na nesto dobro u nasem gradu..
dileja Odgovori
Ispada da oni što su ranije vodili Zoo vrt nisu bili toliko sposobni kao ovi iz SNS-a.
Kako se hvale u uspešnosti i inovacijama predviđam da će uskoro uvesti i obrazovanje životinja.
JosoLane Odgovori
Vecina mesta ni ne zna sta je Zoo vrt, tako da smo super. Imamo gde decu izvesti. Suboticani ne cene to.
Salamander Odgovori
Vest je odlična i podržavam akcije ZOO vrta za očuvanje i poboljšanje uslova za životinje - ono od prije samo 5-6 godina je bila tuga videti kakvi su bili uslovi, ali nemojte da mešate u sve politiku! Vest je dobra i tu stavljamo tačku! Decu koja idu u zoo vrt ne zanima koja je stranka šta radila nego gledaju da li se lepo osećaju i zabavljaju - znači možete biti samo čovek i pružiti užitak deci...a sve ostalo je sekundardno važno.
Slaviša Odgovori
Nisam bot ni prvih ni drugih ni trećih - koliko ih redom ima. Interviju je dobar, bar jednom godišnje obiđem naš ZOO i stvarno uživam u njemu. Naravno da želim još bogatiji sadržaj i ne sumnjam da će i to vremenom doći, nezavisno od toga ko bude upravljao ovom institucijom koja i Palić i Suboticu i ceo naš okrug čini karakterističnim za uživanje.
Sara Odgovori
Peki je mizerija
psiholoskinja Odgovori
ZOO vrt je postao savremeniji, lepsi i privlacniji za posetioce.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.