Saobraćaj je najveći izvor buke
Nivo buke u poslednjih nekoliko godina je u trendu stagniranja, poručuje Zoltan Vidaković, inženjer zaštite životne sredine u Zavodu za javno zdravlje, koji je nadležan za monitoring buke u našem gradu. Prema njegovim rečima, različita merna mesta u koja se ubrajaju centar grada, Aleksandrovo, Palić, Mali Bajmok i Čantavir, imaju različite dozvoljene nivoe komunalne buke i taj opseg je drugačiji tokom dnevnih i noćnih intervala.
- Izvori buke su uglavnom saobraćaj, u najvećoj meri, dok su u manjoj meri zastupljeni ostali izvori buke, kao što su izvori muzičke opreme iz ugostiteljskih objekata. U neznatnoj meri je prekoračen nivo buke, na primer, od postojećih mernih mesta najviši nivo buke zabeležen je na mernom mestu Somborski put, gde je preko dana dozvoljeni nivo buke 55, a za noć 45 dB, a izmereni nivo buke preko dana je 66 dB i za noć 55 dB - objašnjava Vidaković.
Tokom godine, inspekcija u gradu obavi 12 redovnih kontrola buke iz ugostiteljskih objekata u noćnim satima, od 22 do 2 časa ujutru, a do sada su urađene dve. Ukoliko se merenjem utvrdi da je došlo do prekoračenja dozovoljenog nivoa, podnose se prekršajne prijave, napominje Suzana Dulić, inspektorka zaštite životne sredine Gradske uprave.
- Kaznene odredbe su veoma visoke po osnovu Zakona o zaštiti od buke. Tako za pravna lica iznose od 500 hiljada do milion dinara, dok za fizička lica iznose od pet do 50 hiljada dinara, u zavisnosti od vrste prekršaja. Ukoliko utvrdimo da je došlo do prekoračenja nivoa buke, izdaje se prekršajna prijava i to se procesuira na sudu. Prošle godine smo imali šest prekršajnih prijava - navodi Dulić.
Buka je svaka zvučna pojava koja remeti normalan rad i odmor čoveka, podseća prim. dr Marko Sente, otorinolaringolog, dodajući da osim što oštećuje slušni aparat, buka nepovoljno utiče na rad srca, štitne žlezde, nervni sistem i može izazvati depresiju. Buka koja prelazi nivo od 60 dB, može izazvati akutna oštećenja, a ukoliko je izloženost dugotrajna ili jačina zvuka prelazi 80 dB, može doći do trajnog oštećenja i gubitka sluha.
- Akutno oštećenje nastaje najčešće pri nekim akutnim dejstvima zvuka, u klubovima, kada se nalazite neposredno uz izvor zvuka ili u luna parkovima, gde je izuzetno visok nivo buke. Drugo što može doprineti, jeste korišćenje slušalica, pogotovo onih koje se stavljaju u slušni kanal, gde je zvučna energija veoma velika. Čak ni ne mora biti veliki intenzitet zvuka, ali s obzirnom na kratkoću slušnog kanala, mali put od izvora zvuka do bubne opne, prenosi se velika količina zvučne energije preko bubne opne, lanca slušnih koščica na unutrašnje uvo, koje dovodi do oštećenja spoljašnjih trepljastih ćelija i može dovesti do trajnog oštećenja sluha - objašnjava prim. dr Sente.
Građani uglavnom prijave zbog buke češće podnose od proleća do jeseni. Prošle godine su podneli 62, a ove 11, zbog čega iz Inspekcije za zaštitu životne sredine u narednom periodu očekuju porast prijava.
