Ratari na udaru saobraćajne policije
Nije reč o nepoštovanju saobraćajnih propisa, jer se traktorima i priključnim mašinama, zbog kojih imaju problema sa policijom, u ovo doba godine ratari kreću uglavnom po atarskim putevima, gde i nema neke opasnosti od sudara ili ugrožavanja drugih učesnika u saobraćaju. Policija ih, naime, goni zbog toga što njihove priključne mašine - plugovi, tanjirače, sejalice, itd - uglavnom nisu registrovane, a saobraćajni propisi su, pogotovo kada je reč o raznim registracijama, kao što je poznato, u ovoj zemlji vrlo strogi. Seljaci sa druge strane ne rade to namerno da bi „prevarili državu“, već je problem što su njihove priključne mašine takve da se i ne mogu registrovati. Em su stare, em nemaju neophodnu signalizaciju i ostalo što zahtevaju moderna poljoprivredni standardi. A većina seljaka je pri kraju radnog i životnog veka, niti su ekonomski u stanju da investiraju u obnovu „voznog parka“, ali čak i da je to izvodljivo, ni mnoge nove priključne mašine nemaju te performanse kakve traže srpski policajci - koji doduše kažu da oni samo poštuju zakon, i ništa više.
Problem sa plaćanjem ovoga nameta na vilajet eskalirao je još tokom prolećne setve, pa je poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Arpad Fremond to pitanje u parilu pokrenuo na Odboru za poljoprivredu republičke skupštine. Svi članovi ovog odbora složili su se da je neophodno naći neko rešenje, ali niko od nadležnih, niti ministri niti policija nisu se odazvali ovom pozivu da se stvar razmotri.
„Mi iz Odbora ovih dana imamo susret sa ministrom poljoprivrede, i ja ću mu svakako preneti ovaj problem, zatražiću njegovu pomoć. To je veliki problem za poljoprivrednike, jer nemaju mogućnosti da ispoštuju taj propis. A kazne idu i do 30 hiljada, a često im se oduzimaju i vozačke dozvole... Prema mojim saznanjima u EU se te priključne mašine i ne moraju registrovati. Ne znam zašto je to tako kod nas, ostaje mi da verujem da će se MUP ipak odazvati i da ćemo naći neko rešenje“, kaže Fremond.
