Put od otpadne vode do česme krajnjeg potrošača

U skromnom društvu nekoliko sugrađana, od kojih je Tamaš Rabakezi pre više od sedam godina učestvovao u izgradnji novog Postrojenja, rukovodilac sektora prečišćavanja otpadnih voda JKP "Vodovod i kanalizacija" Biljana Isić započela je obilazak ovog veoma složenog kompleksa.

Prva stanica je kanal, koji se nalazi na samom ulazu u Postrojenje. Dugačak 1,7 kilomerata, ovaj kanal predstavlja najnižu tačku u gradu, u kojoj se otpadne vode iz domaćinstava, institucija, škola i industrije sastaju, te zajednički ulaze u prvu fazu prečišćavanja.

- S obzirom na to da kanal prolazi kroz Deponiju, prvo na šta otpadna voda nailazi jeste gruba rešetka sa otvorima do 5 centimetara, kako bi se najpre krupan otpad iz nje izdvojio. Ono što se zadrži na rešetki, naši radnici ručno očiste i odlažu sa strane u kontejner - započinje priču Biljana.

S najniže tačke, voda se uz pomoć pužnih pumpi uspinje na najvišu tačku u Postrojenju, koja se nalazi u takozvanoj Ulaznoj građevini. Ovde prolazi kroz fine rešetke sa otvorima do 6 milimetara, kako bi se odvojio sitan otpad, a potom ulazi u peskolov, kako bi se izdvojio pesak.

- Velike muke nam je zadala kiša, jer kada pada uvek ima jako mnogo peska u otpadnim vodama. Bio je izazov napraviti peskolov, koji će uhvatiti sav pesak iz vode kada su jake i obilne kiše, ali isto tako i kada su kratki i zanemarljivi pljuskovi - priseća se Tamaš jednog od problema sa kojima se suočavao u vreme izgradnje Postrojenja.

Dosadašnje izdvajanje krupnog i sitnog otpada, te peska iz otpadnih voda, samo su pripremne radnje za prečišćavanje koje tek sledi, jer voda sada treba da uđe u Taložnike, velike kružne objekte u kojima se usporava kretanje kako bi organske materije pale na konusno dno.

- Most sa češljevima se okreće veoma polako da se voda ne bi uzburkala, a da bi napravio pun krug potrebno mu je oko sat vremena. Sve što padne na dno, most gura u sredinu, odakle se pumpom transportuje na dalji tretman, a nama ostaje voda sa rastvorenim materijama, koja potom odlazi u biološke bazene - objašnjava Biljana.

Prema njenim rečima, biološki bazeni predstavljaju srce procesa prečišćavanja otpadnih voda. U njima se podešavaju posebni uslovi podobni za razmnožavanje mikroorganizama, koji imaju zadatak da "pojedu" azot, fosfor i druge materije, te tako prečiste vodu. Takođe, bazeni se sastoje iz tri dela, a u svakom voda treba da se zadrži tačno određeno vreme, kako bi se mulj i materije pravilno izdvojile. 

Na ovom mestu, Tamaš primećuje tanke žice, koje su postavljene duž oboda bazena, te se priseća još jednog problema prilikom puštanja u rad Postrojenja.

- Ovde su galebovi znali da se sjate i bilo ih je na sve strane, zbog čega smo šipke premazivali, pa kada bi se uhvatili i primetili da im je nezgodno onda bi pobegli. Međutim, ništa to nije pomoglo, a sada ne vidim galeba, ali vidim zice, tako da ste uspeli da ih oterate - nasmejao se Tamaš.

Iz bioloških bazena, voda prolazi kroz poslednji Taložnik, te se kao potpuno bistra izlaznim kanalom uliva u prvi sektor jezera Palić. Mulj koji se tokom procesa pečišćavanja izdvoji iz vode, razdvaja se na dva dela, od kojih se jedan koristi da potrebe namnožavanja mikroorganizama u biološkim bazenima, dok se drugi prosleđuje u takozvani "veliki želudac", odnosno Digestore u kojima se razgrađuje i truli. Tokom ovog procesa iz njega se izdvaja bio gas, koji se koristi za potrebe dobijanja električne i toplotne energije, utrošene na rad Postrojenja i zagrevanje Digestora.

Novo Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda pušteno je u rad krajem 2009. godine, dok je linija mulja, puštena godinu dana kasnije. Nešto manje od 24 časa potrebno je vodi da prođe od ulaza do izlaza, a za godinu dana kroz Postrojenje prođe više vode nego što je ima u Palićkom jezeru.