Pripreme i običaji za Uskrs

Namirnice koje su obeležje praznika, većina gradskog stanovništa u Subotici pronalazi na Mlečnoj pijaci. Ponuda je bogata, prodavci pored domaćih jaja, šunke, kobasice nude i, slobodno možemo reći, umetničke radove strpljivih i veštih domaćica, koje po tradicionalnim običajim svojih baka ili svojim umetničkim izrazom ukrašavaju jaja u raznim slikarskim i slamarskim tehnikama.

Najpoznatije obeležje praznika su svakako šarena jaja. U tradiciji mnogih naroda, kao i u  našem, odavnina simbolika šarenih jaja vezuje se za novi početak, napredak i radost novog života, imaju ulogu čuvara kuće i zaštitnika ukućana.

Ako uradimo okvirnu računicu, za većinu građana priprema porodične uskršnje trpeze predstavlja poveći novčani izdatak. Cena kilograma domaće šunke kreće se oko 800 din, kobasice su oko 500 dinara, jaja se kreću od 11 do 14 dinara za komad, dok za teglu rena treba izdvojiti oko 250 dinara. Po rečima prodavaca cene se nisu znatno menjale u odnosu na prošlu godinu. Kupaca ima, prodaja ide, ljudi kupuju, neko više neko manje, svi u okviru svojih mogućnosti. Nije to sve skupo, nego se nema para, često ponavljen komentar prolaznika.

Po svemu sudeći ekonomske prilike svakako će imati uticaja na ovogodišnje obeležavanje najvažnijeg hrišćanskog praznika, Uskrsa. Ukoliko nismo nešto uštedeli predhodnih meseci, lako je moguće da će nam zeka u svojoj velikoj košarici zagubiti poneki poklončić  ili će nam možda  na trpezi izostati neka od namirnica. Sve u svemu naš narod teži da obeleži Uskrs kako dolikuje, u duhu tradicije  i na način kako su to radili naši stari. Oseća se praznično raspoloženje, pa sad ako nam prilike već i ne dozvoljavaju da obeležimo praznik kako smo to navikli i radili u pretdodnim godinama, stezati kopču na kaišu narednih meseci zarad neprocenjivih dečijih osmeha kao i širenja prazničnog duha i poruke praznika i nije neka šteta.

Nema para koje mogu da  zamene prave duhovne i porodične vrednosti!

Običaji vezani za Uskrs

Na Veliki petak u katoličkim crkvama nema mise, već službe muke Gospodnje. Ovaj dan prethodi Uskrsu, koji je uvek u nedelju i koji predstavlja najvažniji hrišćanski praznik kojim se izražava radost zbog konačne pobede sina Božijeg nad smrti i progonstvom. Nakon Uskrsa dolazi i Vodeni ponedeljak koji predstavlja stari, ali i dalje zanimljiv običaj polivanja devojaka i žena.

Na današnji dan u katoličkim crkvama nema mise, već službe posvećene muci Gospodnjoj. Čim uđe u crkvu, sveštenik se opruža pred oltarom, licem prema zemlji. U obredima sledi čitanje Muke po Jovanu, klanjanje svetom krstu, molitva vernika i pričešćivanje. Uskrsu prethodi Veliki ili Časni post koji se zove i Korizma, i koja predstavlja deo liturgijske godine u kojem se hrišćani pokornički pripremaju za Uskrs.

Korizma kod pripadnika katoličke veroispovesti počinje Čistom sredom ili Pepelnicom, a završava se pred Misu večere Gospodnje na Veliki četvrtak, kojom počinje Vazmeno trodnevlje. Odrasli pripadnici za krštenje, katekumeni imaju u korizmi završne pripreme za svoje krštenje u uskrsnoj noći, a pristupa se i sakramentu ispovedi, kako bi se pomireni s Bogom i ljudima radosnije proslavio Uskrs. Korizma traje 7 nedelja i svaka ima svoje ime. Prva se nedelja posta zove Čista, druga je Pačista, treća Bezimena, četvrta Sredoposna, peta Gluha, šesta je Cvetna, a sedma je Velika ili Strasna, Nedelja muke Gospodnje.

Prema tumačenjima, Veliki petak predstavlja najveći hrišćanski praznik, zato što se čovečanstvo Isusovom smrti, a ne njegovim uskrsnućem oslobodilo grehova. I danas se za ovaj praznik u narodu vezuju mnogi običaji, koji naročito vesele decu. Za taj dan se farbaju jaja, različitim bojama, ali najviše crvenom bojom, poklanjaju se jaja i tuca se jajima. Tu je i tradicionalna Uskršnja trpeza koja je po pravilu mrsna, i koja se sprema na Veliku subotu.

Nakon Uskrsa dolazi i Vodeni ponedeljak koji predstavlja stari, ali i dalje zanimljiv običaj polivanja devojaka i žena. Zatim i Mladi Uskrs koji predstavlja spomen na Isusovo uskrsnuće i objašnjava značaj ovog praznika.