Pozorište bez predstava: Sudbina zgrade u koju je uloženo 27 miliona evra
Iako su u prethodnim godinama brojne predstave pokazale da za dobro pozorište nije nužno potrebna i reprezentativna zgrada, glumci i zaposleni u Narodnom pozorištu možda su se i više od publike nadali danu kada će konačno raditi u novom prostoru. Da zimi tokom proba neće morati da oblače kapute kako bi preko dvorišta otišli do toaleta, niti da čitaće probe drže u prostorijama u kojima ostaci industrijske prašine i dalje nagrizaju njihove glasne žice.
Više od godinu dana nakon što su majstori 22. aprila 2024. godine napustili gradilište, ništa od toga nije se dogodilo. Zgrada Narodnog pozorišta i dalje je ograđena, a njenom pročelju s korintskim stubovima ne može se prići. U izlozima na bočnim fasadama nalaze se plakati s najavama predstava koje se igraju stotinak metara dalje, na sceni „Jadran“, u prostoru nekadašnjeg bioskopa, a pre toga Sokolskog doma. Ceo ansambl i zaposleni Narodnog pozorišta još uvek rade u zgradi nekadašnje fabrike pozamanterije „Mladost“.
Zašto je to tako, „Politika“ je pokušala da sazna i gradskoj upravi uputila pitanja – kada se očekuje useljenje ansambla i pratećih službi u zgradu Narodnog pozorišta, da li postoje prepreke za njeno stavljanje u funkciju, koliki su troškovi održavanja objekta, te kada će početi rekonstrukcija i adaptacija stare pozorišne sale, sada nazvane „koncertna dvorana“. Ni nakon nedelju dana odgovori nisu stigli.
Prema informacijama dostupnim javnosti, nakon što su građevinci ispoštovali poslednji rok za završetak radova, usledila je procedura za dobijanje upotrebne dozvole.
– Očekujemo dobijanje upotrebne dozvole, javnost će biti blagovremeno obaveštena. Takođe, čekamo predsednika Vučića da se vrati iz SAD kako bi prisustvovao svečanom otvaranju, jer je zahvaljujući njemu ovaj projekat uvršten među projekte od nacionalnog značaja – rekao je tada gradonačelnik Stevan Bakić, 22. aprila 2024.
Ipak, proces pribavljanja dozvole nije tekao glatko – kako je i sam gradonačelnik priznao, u ranijim fazama gradnje korišćeni su materijali koji nisu odgovarali standardima protivpožarne zaštite. Problem je, očigledno, naknadno rešen, jer je 18. oktobra 2024. godine, na obeležavanju 100 dana rada nove gradske vlasti, pomoćnica gradonačelnika Čila Goli izjavila za „Politiku“ da je upotrebna dozvola za dve pozorišne scene i prateće prostorije dobijena. Krajem iste godine, i gradonačelnik Bakić je za lokalni medij potvrdio da je dozvola izdata.
Odlukom Gradskog veća od 11. decembra 2024. godine, Grad Subotica je Narodnom pozorištu preneo pravo korišćenja zgrade. Prema ranije potpisanom sporazumu, osnivači Narodnog pozorišta su Autonomna pokrajina Vojvodina i Grad Subotica.
U novoj zgradi završene su eksperimentalna i kamerna sala s fleksibilnim brojem mesta u gledalištu. Ipak, stara pozorišna sala – danas nazivana „koncertnom dvoranom“ – još nije obnovljena, a prema ranijim procenama, za njenu adaptaciju biće potrebno dodatnih najmanje milion evra.
