• Pregleda: 1793

Oni dolaze: Petra Sužnjević, učenica OŠ "Sveti Sava"

Oni dolaze: Petra Sužnjević, učenica OŠ "Sveti Sava"

Književnost u životu Petre Sužnjević, učenice sedmog razreda OŠ "Sveti Sava" zauzima posebno mesto. Ne samo što uživa u čitanju, već od malih nogu svoje misli i osećanja, maštu i stvarnost pretočava u priče i pesme. Iako je veoma mlada, jednu knjigu je već izdala, a druga je u elektronskoj formi i spremna za štampu.

- Oduvek sam volela da mi čitaju priče. Dok nisam znala da pišem, svoje priče sam crtala, a njihov tekst su zapisivali mama i tata. Tako su nastajale prve priče - seća se Petra svojih literarnih početaka. - Kad sam naučila prva slova počela sam sama da ih zapisujem, a učiteljica Renata Sečenji je podsticala moj talenat i davala mi teme o kojima bih mogla da pišem. U petom razredu je to nastavila nastavnica Jelena Zejak.

Teme Petrinih dela je sve ono što je okružuje, a kako ona raste, tako i njene priče postaju složenije i ozbiljnije.

- Uglavnom pišem o onome što poznajem, ljudima koje volim i cenim, o prirodi, ekologiji... Drugari su mi česta inspiracija, kao i ono što nam se svakodnevno dešava - dalje će Petra. - Posle promocije knjige u Gradskoj biblioteci, sada je spremna druga knjiga i ona će verovatno iduće biti štampana iduće godine, za sada je samo u elektronskoj formi.  Ona je ozbiljnija, teme su iste ali su produbljene i proširene. Tu su priče  o ekologiji, štiva za decu u predškolskom uzrastu i pesme. Sve su mi podjednako drage i sve piše predano, često iznova čitam, nekad i naglas da čujem kako reči zvuče u tom sklopu. Stalno ih menjam dok ne nađem odgovarajuću.

Kako pisanju prethodi čitanje i poznavanje jezika, Petra svaki slobodan trenutak koristi da se posveti knjizi.

- Čitanje je izuzetno važno za bogaćenje rečnika i širenje vidika. Sada se bavim mađarskom književnošću, jer s obzirom da sam dvojezična trudim se da više upoznam literaturu na mađarskom jezik - nastavlja mlada književnica. - Volela bih da postanem tako dobar versifikator kakvi su bili Jovan Dučić, Milan Rakić i Aleksa Šantić,  a divim se i Desanki Maksimović, naročito jer je često govorila da se iz šetnje vraćala sa već gotovim pesmama. To mi je posebno fascinantno jer meni za pisanje treba mir i tišina a neke radove pišem mesecima. Oni su mi, na neki način, književni uzori, a trudim se da pokupim što više dobrog od svojih roditelja i nastavnika.

Iako bi volela da se u budućnosti i dalje bavi pisanjem, Petra sebe vidi kao profesora i to u školi koju pohađa.

- Volela bih da nastavim da pišem ali stvaranje književnih dela ne isključuje mogućnost da neko bude dobar pedagog, kao što je to bila Desanka Maksimović. Želja mi je da postanem nastavnica maternjeg jezika i da se vratim u ovu školu i oko sebe okupim ne samo učenike nego i roditelje i napravim školu po meri đaka koja će se temeljiti na značaju rada, ljudskom dostojanstvu i očuvanju životne sredine - poručuje Petra.

Do tada, Petra je redovan učesnik literarnih konkursa a njena dela obogaćuju zbornike radova. Voli strane jezike i istoriju, a od prošle godine volontira u Crvenom krstu i te aktivnosti su joj izuzetno značajne, jer je, kako kaže, uče koliko je humanost važna.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

1
Sion Odgovori
Steta sto nema "oni odlaze" , mnogo dobrih ljudi je napustilo ovaj grad/drzavu.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.