Odocnela đačka radost

U poređenju s drugim sredinama, to je nizak procenat nepismenih, tvrde statističari, a Subotica se može pohvaliti i činjenicom da je dobar deo te populacije u međuvremenu uspeo da se opismeni. Prošli su kroz školu za obrazovanje odraslih i stekli osnovno školsko obrazovanje na Otvorenom univerzitetu. Danas u toj školi klupe uglavnom zauzimaju petnaestodišnjaci koji su iz raznih razloga prerasli redovnu školu. To je škola kao i druge, ali je ipak drugačija. Nema školskog zvona, roditeljskih sastanaka, muzičkog, fizičkog, likovnog, informatike, đačkih knjižica, ekskurzija... U njoj su deca, roditelji, poneka baka... I nema skroz odličnih đaka. Oni su praktični, teže tome da što pre završe školu, pa onda čemu neki visoki đački dometi? Nisu natprosečni, ali za jednu školsku godinu završavaju dve. U septembru krenu u peti, a u junu već završavaju sedmi razred.

- Danas je u ovoj školi sasvim drugačija slika, jer u njoj sve ređe svedočanstva dobijaju odrasli. Polaznici su uglavnom učenici koji nisu završili osnovnu školu. Kada napune 15 godina, njihova škola postaje ova ustanova za obrazovanje odraslih. Ona odnedavno nosi naziv OŠ "Jovan Jovanović Zmaj" zbog finansiranja, jer je to oblast prosvete; u njoj rade nastavnici, a kako je reš o trezorskom obračunavanju plata, drugačije se nije moglo, već je škola, u dogovoru s gradom i Ministarstvom prosvete, pripojena "Zmaju". Zahtevali smo jedino da bude odvojena od naše škole, kako se učenici ne bi mešali - objašnjava Klaudija Šelken-Gubić.

Školovanje besplatno

Plan rada nije reformisan za ove učenike, što je problem koji bi, naglašava Gubićeva, trebalo rešiti. Oni uče po starim udžbenicima koje dobiju u školi. To je jedina škola u Subotici gde je nova školska godina počela 19. januara. Dok se učenici ostalih osnovnih škola bore s drugim polugodištem, zmajevci završavaju sledeći razred.

- Kada završe pozitivno osmi razred, imaju pravo na prijemne ispite i mogućnost da upišu neku od srednjih škola. Ti se učenici uglavnom opredeljuju za trogodišnje škole, a prošlogodišnji rezultat je dobar jer su svi nastavili školovanje - kaže Klaudija Šelken-Gubić.

Škola ima devet odeljenja, u kojima je 120 učenika od 15 do 18 godina. Stariji polaznici, oni u trećoj, petoj, pa i šestoj deceniji života, uglavnom dolaze u poslepodnevnim satima na konsultacije i polažu ispite, nakon čega dobijaju svedočanstva o svakom završenom razredu. Na kraju osmog razreda dobiju svedočanstvo o završenom osnovnom obrazovanju.

- Fiziku i hemiju dobijaju u sedmom umesto u šestom razredu, ali imaju više časova srpskog i matematike, jer oni za pola godine završe jedan razred. I tamo važe pravilo po kojem učenik s previše izostanaka (trećina nastave) mora polagati razredni ispit. I tamo ima ponavljača - kaže Gubićeva.

U tom odeljenju "Zmaja" školovanje je besplatno, a putnicima tržište rada finansira putne troškove, ali samo uz školsku potvrdu da učenik redovno dolazi na nastavu.

A joj, školo...

Tibor Vojnić Hajduk ima 16 i po godina i učenik je šestog razreda osnovnu školu za obrazovanje odraslih. On je malo "preskakao", jer je prvo naučio autolimarski zanat, a onda počeo savlađivati opštu teorijsku nastavu, tj. osnovnu školu. I danas taj momčić posle nastave žuri u radionicu da ne zakasni na posao.

- Imao sam malih problema u redovnoj školi, ali ih ovde nemam - govori Vojnić Hajduk, ne želeći da otkriva probleme koji su ga doveli u školu za odrasle. - Lakše je u ovoj školi, i nadam se da ću uspeti da je završim i steknem potrebna svedočanstva i diplome kako bih sutra mogao biti svoj čovek. Znam da se moram truditi, a zasad uspevam, jer mi je najlošija ocena trojka.

Tibor zna zašto je u klupi na Otvorenom univerzitetu. Za razliku od njega, oniži rastom, ali njegov vršnjak Tibor Ujhevi ne zna zašto nikada nije seo u redovnu školsku klupu.

- Ovde sam od prvog razreda osnovne škole. Na znam zašto je to tako, ali je dobro da za jednu školsku godinu završimo dve. Ova škola je "brža" od redovne, a i nastavnici su blaži. Važno mi je da završim ovih osam razreda, a šta ću posle - ne znam - tvrdi Ujhevi.

Ima i onih s jasnim željama za budućnost. Sandra Dimović, učenica VIII razreda, vrlo dobar je đak i želi da postane carinik.

- Prerasla sam redovnu školu. Izbegavala sam nastavu, pa sam prebačena ovamo. Shvativši da se moram obrazovati, postala sam solidan đak. Nadam se da će mi prosek dozvoliti da se dalje školujem i postanem carinik. Zavolela sam školu, društvo je odlično, a i dani su mi drugačiji. Živim kao vršnjaci, ni po čemu se ne razlikujem od njih - kaže ovaj devojčurak.

Škola bez "vukovaca"

Anika Sabo, nastavnica istorije, kaže da su oni samo deca. Istina, kako napominje, nekima je ponašanje malo problematično, ali nije upitanju ništa ekstremno, ništa što nastavnik ne bi mogao razumeti i rešiti.

- Oni nemaju radnih navika, socijalizacija im takođe nije jača strana, ali kada razgovaram s kolegama iz redovnih škola i kada čujem šta se tamo dešava, shvatam da i tamo ima problematične dece. Ima i ovde đaka koji žele da uče. Oni slušaju na času, redovno pohađaju nastavu, disciplinovani su i imaju dobre ocene. Većina njih završi i srednju školu, uglavnom zanate, ali steknu neko zvanje - kaže Anika Sabo.

Tunde Varadi je nastavnica mađarskog jezika, a odskora predaje i matematiku.

- Ovde nije teško predavati bilo koji predmet. Školska godina je skraćena, traje samo četiri meseca i gradivo je moguće savladati - priča Varadijeva. - Upravo smo krenuli u novu školsku godinu 19. januara. Učenicima se to uglavnom dopada. S njima nije teško raditi, treba samo voleti svoj posao i uživati u nastavi, jer oni su učenici kao i deca u redovnim školama - ima boljih, lošijih, raznih, ali su svi oni učenici, pa ih takve treba i prihvatiti. Naše pripreme za časove razlikuju se od priprema drugih nastavnika. Imamo i kombinovana odeljenja, pa je potreban dugačiji pristup, primera radi, učenicima petog i sedmog razreda koji sede u istoj učionici na jednom času.

I nema te visokopedagoške ustanove koja nastavnika može pripremiti na sve situacije s kojima se oni suočavaju u praksi. Takvih iskušenja u ovoj školi sigurno ima više nego u ostalim osnovnim školama.

- Nigde nas nisu učili kako treba reagovati na različite konflikte, kako znati šta treba uraditi i kako se postaviti prema učenicima. Nastavnik koji ovde ispeče zanat bio bi u "redovnoj" školi, verovatno, najbolji prosvetni radnik. Ponekad je teško s njima, treba na konflikte reagovati brzo, da niko ne bude nepravedno povređen i još mnogo toga što pedagog treba primeniti u praksi, a što nema u literaturi po kojoj se pripremao za prosvetni rad - kaže Anika Sabo.

Ti đaci propustili su vreme pravog bezbrižnog školovanja, ali kada svedočanstva dođu u njihove ruke, možda će biti radosti, jer preskaču veliku prepreku. U potrazi za poslom i egzistencijom, lepota đačkog doba i spomenari postaju manje važni.