• Pregleda: 7291

Obeležen Dan zavičajnog udruženja "Hercegovina"

U prepunoj dvorani hotela „Patria“ sinoć na Sretenje održano je četvrto Hercegovačko sijelo, u organizaciji Zavičajnog udruženja „Hercegovina“, koje je i ovoga puta okupilo veliki broj učesnika i gostiju iz Istočne Hercegovine.
Obeležen Dan zavičajnog udruženja "Hercegovina"

Veče je, po tradiciji, počelo himnom „Bože pravde“ u izvođenju Violete Radić, učenice Muzičke škole u Subotici, a potom je očitana molitva za pokoj duše velikog glumca Nebojše Glogovca. U umetničkom delu programa učestvovali su KUD „Vlatko Vuković“ iz Bileće, narodni guslar Branko Milićević, mlada violinistkinja Tara Laban...

Čestitajući Dan državnosti, prisutne je pozdravio Ivan Đoković, potredsednik Pokrajinske vlade i pokrajiski sekretar za privredu i turizam, ističući značaj hercegovačkog i crnogorskog naroda u stvaranju savremene srpske države.

- Crnogorci i Hercegovci bi sa posebnim pijetetom trebali da slave ovaj datum, jer kada pogledate imena i prezimena ustanika koji su osigurali sadašnji Dan državnosti, videćete da većina njih vodi poreklo iz Hercegovine i Crne Gore – podsetio je Đoković. - Jednom prilikom, na pitanje zašto su Crnogorci i Hercegovci uvek u prvim redovima u politici, diplomatiji, privredi, obrazovanju i drugim sferama života, stari Hercegovac je odgovorio polunaučno, a laički, da ako jednu generaciju zadesi rat i mora da se bori za svoju slobodu, to je politički problem jednog društva. Kada se desi u dve generacije za redom to je društveni problem, kada se desi u tri generacije on je sociološki i naučni problem, a kada se desi u četiri generacije ona to postaje deo genetike. Upravo ta genetika, koju ste sačuvali ovde, je ono za šta su se Hercegovci i Crnogorci, zajedno sa braćom iz Srbije vekovima borili. To nas obavezuje da nastavimo istim putem, da čuvamo identitet i kulturu, da baštinimo i prenosimo na buduće generacije, da ne dozvolimo da padne u zaborav ono što su nam preci ostavili.

Branko Stanković / Ivan Đoković

Specijalni gosti večeri bili su književnik Vladimir Pištalo i novinar Branko Stanković, autor emisije „Kvadratura kruga“, koji su istakli značaj ovakvih okupljanja za očuvanje identiteta jednog naroda.

- Ovde sam treći put, a ovoga puta kao gost jer su večite seobe i deobe srpskog naroda su i moje pretke odvele sa jednog na drugi kraj Hercegovine, koji danas pripada Crnoj Gori, a odatle su otišli u Užice. Samo na ovakav način, u ovom čudnom vremenu konformizma, hedonizma i egoizma, identitet jednog naroda može se očuvati. Ne može se nešto graditi bez temelja i korena, bez toga nema ništa – poručuje novinar Branko Stanković.

I književnik Vladimir Pištalo, posle uspešne promocije knjige „Sunce ovog dana – pisma Andriću“, ponovo je u Subotici, za koju kaže da ima posebno mesto.

- Na ovakvim mestima ljudi se sreću, i to je najvažniji deo, jer se tako obnavlja ljudska toplina i veza, koja je nenadomestiva – istakao je Pištalo.

Zavičajno udruženje „Hercegovina“ osnovano je pre četiri godine na Sretenje, kada je imalo 150 članova, a sada je u udruženju duplo više ljudi svih generacija.

- Dosta smo radili na makro planu, organizovali humanitarne večeri, izložbe i promocije knjiga, i to je ono što je dobro. Ipak, mnogo više treba da radimo na okupljanju i širenju članstva, organizacionoj strukturi... - kaže Sreten Pištalo, predsednik ZU „Hercegovina“.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

20
psiholog Odgovori
Obelezen da ovih,pa dan onih,pa dan nekih,pa dan za danom se zaludjujemo ko da je bitno ko si i sta si.Bitno je dali si covek ili nisi,ali dok se mi ovako delimo na raznorazne tesko da cemo se pomeriti ka boljem.....
ЈОВАН
Психолог, а не разумеш. Не ради се ту о подели него о саборности и дружењу. То је функција и породичног окупљања. А зашто бисмо оценили да је неко породично окупљање, само зато што сав комшилук није на ручку, подела?! Зашто бисмо тонули у асоцијалност само зато што ће неко рећи да је окупљање шире породице подела? Из тог твог злобног угла гледања није добро ни што има толико презимена, приватних кућа, станова. Твој закључак наводи да не бисмо били подељени сани ако бисмо уместо имена и презимена сви носили неки серијски број, а у место посебних стамбених јединица да сви живимо у једној згради, можда вавилонској кули. Па то ни и од Творца није допуштено. Дакле, мој психоложе, мани се затвореног простора, него нађи неко друштво, можеш и херцеговачко, отвореног је срца, попи коју, разговарај и запјевај.
XNXX
Jovane, vi se porodicno okupljate i u EPS, pa na carini, gradskoj upravi itd.
ЈОВАН
@XNXX
Мало си промашио етничку групу, ал' морам признати да је одговор духовит. Лично и сам имам сличне закључке, али у том случају треба поменути и Водовод и Канализацију и друге центре где се концентришу кадрови појединих политичких партија. Но то је за Скупштину, и такве теме немају везе са једногодишњим окупљањем људи са једне географске регије који налазе снаге да се забаве без и једне поруке мржње било коме. Отуда су забрињавајући поједини коментари овде објављени.
Pametnjaković Odgovori
Prošli put je neko napisao jednu tvrdnju, a meni se ta misao jako sviđala, jer u njoj ima nešto istine.
Nema nama svima u Subotici značajnog napretka, dok god ne shvatimo da treba živeti i organizovati život kao da je Subotica grad sa 100.00 stanovnika, a ne 5 sela sa 20.000 stanovnika.
FFILOZOFF Odgovori
Bilo je divno! Od hercegovaca mozemo da naucimo stosta o GOSTOLJUBIVOSTI i DOBROM provodu! Bolji prsut nisam jeo nego sto sam juce jeo na proslavi.
suboticanin
Vi bili na proslavi?
PALIĆANIN
Hahaha važi.
Bex Odgovori
A di su vam bili Bunjevci? Pa i oni su Hercegovci! Al su krenuli prije 400 godina odatle.
Pajo
Bilo je i Bunjevaca, al stvarno. Možda bi ti hteo da ih prepoznaš na slikama po nekoj različitosti, ali kako kad je to isti narod.
Bex
Ako su i bili lipo su se kamuflirali/asimilovali. A oni bar znaju da su Srbi a Bunjevci ni to ne smiju da budu.
baco Odgovori
Uh sad tek videh milimira i ivanisevica,ljubav cveta,blago nama u subotici...
Rajkovic Milutin Odgovori
Čemu li ovo služi?Došli u Suboticu, da žive i rade, da ne bi ostali tamo na nekom proplanku, a zavičaj ih vuče li vuče, umesto da su sretni ovde gde i jesu.Ne razumem, ako im nedostaje zavičaj mogu da odu makar u posetu, ako ne i trajno, nije na kraj sveta.Čemu parada?
Nikola Odgovori
Zavijali su ko kojoti, dice se nekom snagom a prvi su pobegli iz svoje hercegovine
ЈОВАН
Могли смо претпоставити да пјесме отпјеване пуним плућима сметају дубокодепресивцима, али да ће толику мржњу и нетрпељивост изазвати заиста нисмо очекивали. Такав ваш жалосни односо према животу држи Суботицу на високом неславном мјесту. Када бисте имали снаге требали би се радовати што вам неко доноси пјесму и оптимизам у град. Желим вам брзо оздрављење.
timot Odgovori
U Kanadi slavi svako svoj običaj bez obzira odakle došao svaki gost dobro došao
Svako se seti tog trenutka odakle potiče bio Poljak Kinez Šokac Srbin od toga prave divne manifestacije divaan folklor Nama svaka dlaka smeta nećemo mi uskoro u 21 vek
Jovan Jovic
Da, Timote, u KANADI. Svaki kinez, poljak, srbin je u tuđoj zemlji kad je milion kilometara od kuće. A ovo je Srbija, gde smo svi srbi. Ne, nego mi se delimo na ovakve i onakve Srbe.
S&S Odgovori
Slažem se (neka obeležavaju) ali zašto to treba da bude vest.
МИРОЉУБ
Зато што је то не само окупљање него и туризам. Дошло је 50 гостију из Херцеговине, који су понели лепе утиске из Суботице. Уживали су у овом лепом и отвореном граду који има персоналне и смештајне капацитете за организацију оваквих и других дугађаја. Замислите, колико се Београђани труде да дочек Нове Године у Београду буде познат и интерсантан широј регији. Ту долазе Словенци, Хрвати, Бугари и многи други и нико у Београду не коментарише да је то зло за Београд. У овом мирном и гостопримљивом граду живим 50 година без иједног инцидента. Овај град је пун добрих људи, па ми није јасно из које јазбине се јављају ови са негативним ставом према позитивном животу.
dule 1
E pa to treba da bude vest da bi se ti i tebi slični jedili.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.