Nema zdravlja, bez mentalnog zdravlja

Prema brojnim istraživanjima procenjuje se da više od četvrtine stanovništva širom sveta tokom svog života ima, ili je imalo neki oblik mentalnog poremećaja ili poremećaj ponašanja.

Prirodne katastrofe, ratovi, krize i vanredna stanja neminovno dovode do porasta stopa mentalnih i poremećaja ponašanja. Mnogi upozoravaju da će depresija globalno biti među vodećim bolestima 21. veka. Maloletnička delikvencija, nasilje (vršnjačko, u porodici, ili na ulici, u saobraćaju...), destruktivnost u zajednici i autodestruktivnost (pogotovo kod mladih ljudi), rasprostranjena zloupotreba alkohola, kao i visoke stope samoubistva dovode se u tesnu vezu sa mentalnim zdravljem ljudi, ali i sa okruženjem. U Srbiji je unipolarna depresija jedan od vodećih uzroka optrerećenja stanovništva bolestima.

Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja razgovarali smo sa dipl. psihologom Olgom Terek iz Psihološkog centra Proaktiva.

Na samom početku pitali smo je, šta je mentalno zdravlje?

“Mentalno zdravlje je blagostanje u kojem individua može u potpunosti da razvije svoje potencijale, da funkcioniše produktivno, da bude sposobna da se nosi sa stresnim životnim situacijama.” – odgovorila je Olga.

U daljem razgovoru rekla nam je da bez mentalnog zdravlja nema ni zdravlja. Pa, je naše sledeće pitanje bilo, koliko zapravo svaki pojedinac vodi računa o svom mentalnom zdravlju?

“Zdravlje je mentalno, fizičko i socijalno blagostanje. Što znači da bez mentalnog zdravlja nema ni zdravlja. Ono što je tendencija savremenog prosečnog čoveka je da ne vodi brigu o svom mentalnom zdravlju, odosno, ne bavi se mentalnom higijenom. Čovek nikako ne sme da zanemari svoje mentalno zdravlje, odnosno psihičko stanje. Ukoliko se ne bavimo svojim mentalnim zdravljem, te psihičke tegobe mogu da stvore niz problema, poteškoća,pa čak možda i određenih oboljenja. “

Kako se izboriti sa stresom?

“Živimo u vreme stresa, ja bih rekla živimo u vreme izazova. Stres je situacija koja u datom momentu prevazilazi neke naše potencijale i nemamo načina da se nosimo sa njom. To je samo trenutan način, razvijajući različite strategije, preispitujući prioritete, mi uglavnom za svaku situaciju, ako ne odmah, onda kasnije možemo da nađemo rešenje. Nekako je lakše razloge za naša emotivna stanja i naše krize da pripišemo okolnostima u kojima se nalazimo, nego da prihvatimo odgovornost za njih. Ljudi su u stanju da trpe, da zanemaruju svoje zdravlje, da stavljaju sebe u drugi plan, što je po meni prva velika greška. Baviti se sobom nije luksuz, to je potreba. I onda kada više ne mogu da izdrže i dalje nisu spremni da rade na sebi, nego odlaze kod lekara po antidepresive, lekove za smirenje. To donosi trenutno smirenje,problem ostaje i dalje.”

S obzirom da dipl. psiholog Olga Terek radi i u Adolescentnom savetovalištu, pitali smo je koliko mladi u Subotici vode računa o mentalnom zdravlju.

“Ono što je u poslednje vreme u Subotici prisutno jeste da su mladi pokazali, visok stepen samosvesnosti i visok stepen potrebe da se bave svojom mentalnom higijenom. Mladi se često obraćaju jer ne znaju šta im se to dešava, roditelji često govore, pubertet je - proći će, i jednostavno nisu spremni da sarađuju sa mladom osobom, i sa stručnim licem, kako bi se taj period adolescencije, period bura i oluja što lakše prevazišao.

U Subotici se javio veliki broj anoreksije, bulimije, samopovređivanja. Na ovom području vlada tradicionalan tip porodice, gde se problemi rešavaju unutar porodice. Roditelji na sve moguće načine izbegavaju pomoć stručnog lica, ne shvatajući da je to upravo jedan neodgovoran i nezreo stav, ako i dolaze, dođu ovde u psihološki centar, da niko ne vidi, da niko ne zna. Često se dešava da adolescent kada dođe kaže kako mu je rekla mama, šta ćeš ti tamo, možeš sam svoje probleme da rešiš.”

“Odraslost podrazumeva zrelost i odgovornost kako za vlastito mentalno zdravlje, tako i za svoje potomke.” – na kraju razgovora zaključila je Olga.