Ne žele papir, hoće zemlju

Država je oduzetu zemlju smatrala svojom i u proteklih pola veka otuđivala na različite načine, te kada su u Agenciju za restituciju počeli da stižu zahtevi za povrat imovine, utvrđeno je da je veliki deo zemlje već u tuđim rukama.

- Druge zemlje u tranziciji su najpre vratile oduzetu imovinu, pa onda krenule sa privatizacijom, dok je kod nas to išlo obrnuto - objašnjava Milan Uzelac, predsednik Udruženja građana za povrat imovine.

Problem je što Zakon o restituciji ne predviđa supstituciju, već je od januara trebalo da počne podela obveznica. Kako država nema para, isplata je prolongirana do 2017. godine.

- Pošto to treba prvo zakonski da se reguliše, iz svih gradova sprovodimo pritisak na nadležne da se Zakon o restituciji što pre promeni, jer svima više odgovara da dobiju državnu zemlju iste površine, nego obveznice, koje će u najboljem slučaju moći da unovče za 15 godina - dodaje Uzelac. - Još od nacrta zakona smo imali brojne primedbe, ali od 170 amandmana Skupština Srbije prihvatila je samo nekoliko. Suspstitucija je naša najveća zamerka i od nje nećemo odustati jer naslednici svoju dedovinu čekaju već 50 godina.

Među brojnim građanima koji s nestrpljenjem čekaju imovinu oduzetu posle Drugog svetskog rata je i Ružica Lipozenčić.

- Skoro 90 odsto zemlje mog dede je prodato, još nisam pozvana da to regulišemo, ali kada do toga dođe, neću pristati na obveznice - kategorična je Ružica Lipozenčić. - Želim isto onoliko zemlje koliko je oduzeto. Sve ostalo je nepravda.