• Pregleda: 6484

Na Paliću podignut spomenik Savi Babiću

Ispred ogranka Gradske biblioteke na Paliću danas je svečano otkriven spomenik Savi Babiću (1934-2012), književniku, prevodiocu, osnivaču Katedre za hungarologiju Filološkog fakulteta u Beogradu.
Na Paliću podignut spomenik Savi Babiću

Spomenik Savi Babiću podignut je povodom 85. godišnjice njegovog rođenja. Iz njegovog pera nastali su prevodi na srpski jezik više od stotinu mađarskih dela. Pred srpske čitaoce doneo je dela Petefi Šandora, Ištvana Erkenja, Deže Kostolanjija, Petera Esterhazija, Bele Hamvaša...

Bronzani spomenik izrađen u spomen žive veze mađarske i srpske kulture delo je subotičkog vajara Save Halugina, a odabrala ga je udovica Save Babića Ljiljana. Inicijator podizanja spomenika je književnica Ilidiko Lovaš a ideju je podržao Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine.

- Čast mi je da na ovaj hlani ali svetli dan Svetog Save, u ime mađarske nacionalne manjine na nesvakidašnjem skupu u čijem fokusu je književno delo i ljudska veličina čoveka koji je rođen na današnji dan pre 85 godina na Paliću, a koji je celog života izbegavao svečane prilike. Izbegavao ih je ali je istovremeno sve učinio da oni koji su ga poznavali i voleli da na  trenutak ne pousumnjaju da sedam godina posle njegove smrti ne odajemo počast njegovoj književno-prevodilačkoj zaostavštini – poručio je Jene Hajnal, predsednik Nacionalnog saveta Mađara.

O delu Save Babića govorili su i njegov prijatelj Petar Arbutina i Marko Čudić, bivši učenik i sadašnji rukovodilac Katedre za hungarologiju.

- Sava Babić je hodao putem popločanim između srpskog i mađarskog jezika i tim putem je i otišao da traje u sećanju na dva jezika u smo jednoj reči koja nije izraz i koju je svojim zemaljim danima ni delom zaslužio. U reči koja opominje i podseća. U reči – čovek – rekao je Petar Arbutina i šešir koji je pripadao Savi Babiću stavio na još neotkriveni spomenik. - Sava je znao dve tajne, a onda ga je mudrost naučila da je to jedna tajna, jedna ljubav koja se kod dva naroda koje povezuje bivše Panonsko more i koje se sureću u večnom beskraju.Sava nije dozvolio da zajednički život i komšijska taraba razdvajaju Srbe i Mađare, želeo je da nađe tačku u kojoj će granice iščeznuti. Zato nije nimalo slučajno da se njegova poslednja knjiga zove „Granice iščezavaju, zar ne“.

Na esej Save Babića „Bela trava“ i delo Bele Hamvaša „O vinu“ podsetili su glumci Vladimir Grbić i Marta Bereš.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

7
DRAPO Odgovori
Šta predtavlja ovaj spomenik ??? Zar nije mogla biti izrađena bista sa njegovim likom ? SRAMOTA !!!
pista
To je zato sto je inicijator frau Lovas :-)
Igor Odgovori
Da bude sto vise ljudi kao Sava Babic i da se ostali ugledamo na njega i da se sruse granice tj. tarabe izmedju komsija. To su ljudine. Ovakve ljude treba velicati i slaviti, a ne obazirati se na dnevna politicka desavanja koja gledano dugorocno razdiru nase drustvo. A mi svi zivimo jedno pored drugih i tako i treba.
avet Odgovori
Vidi se da se Ti uopšte ne razumeš u modernu vajarsku umetnost.
Šalim se, skoro sve Halogenove skulpture su slične 50 godina unazad, možda i više, oduvek su takve bile.
Ni meni se ne sviđa.
Ja se ne razumem u vajarstvo, ali mi liči kao da je napravljen nasumice neki kalup, pa se izlije od bronze i onda šta ispadne.
Hmmm, bronza????
Ako je bronza, nadam se da su i nadzornu kameru postavili.
stormwatch Odgovori
Otvarali neki mozh misliti kvrgavi spomenik, a u stvarnosti rekreirali scenu iz stripa u cast velikog Roberta Raviole aka Magnus.

Alan Ford nasledje zivi zauvek i drago mi je sto se bar i na ovako suptilan nacin odaje pocast velikom geniju stripske umetnosti!
Kolega prevodilac Odgovori
ako meni neko jednom bude dizao spomenik, molim da ne bude bas ovako nakazan i stupidan, unapred hvala, poslacu vam sunce s onog sveta!
Balaban Odgovori
Spomenik je isti kao i Srpsko Madjarski odnosi...
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.