Na Paliću podignut spomenik Savi Babiću
Spomenik Savi Babiću podignut je povodom 85. godišnjice njegovog rođenja. Iz njegovog pera nastali su prevodi na srpski jezik više od stotinu mađarskih dela. Pred srpske čitaoce doneo je dela Petefi Šandora, Ištvana Erkenja, Deže Kostolanjija, Petera Esterhazija, Bele Hamvaša...
Bronzani spomenik izrađen u spomen žive veze mađarske i srpske kulture delo je subotičkog vajara Save Halugina, a odabrala ga je udovica Save Babića Ljiljana. Inicijator podizanja spomenika je književnica Ilidiko Lovaš a ideju je podržao Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine.
- Čast mi je da na ovaj hlani ali svetli dan Svetog Save, u ime mađarske nacionalne manjine na nesvakidašnjem skupu u čijem fokusu je književno delo i ljudska veličina čoveka koji je rođen na današnji dan pre 85 godina na Paliću, a koji je celog života izbegavao svečane prilike. Izbegavao ih je ali je istovremeno sve učinio da oni koji su ga poznavali i voleli da na trenutak ne pousumnjaju da sedam godina posle njegove smrti ne odajemo počast njegovoj književno-prevodilačkoj zaostavštini – poručio je Jene Hajnal, predsednik Nacionalnog saveta Mađara.
O delu Save Babića govorili su i njegov prijatelj Petar Arbutina i Marko Čudić, bivši učenik i sadašnji rukovodilac Katedre za hungarologiju.
- Sava Babić je hodao putem popločanim između srpskog i mađarskog jezika i tim putem je i otišao da traje u sećanju na dva jezika u smo jednoj reči koja nije izraz i koju je svojim zemaljim danima ni delom zaslužio. U reči koja opominje i podseća. U reči – čovek – rekao je Petar Arbutina i šešir koji je pripadao Savi Babiću stavio na još neotkriveni spomenik. - Sava je znao dve tajne, a onda ga je mudrost naučila da je to jedna tajna, jedna ljubav koja se kod dva naroda koje povezuje bivše Panonsko more i koje se sureću u večnom beskraju.Sava nije dozvolio da zajednički život i komšijska taraba razdvajaju Srbe i Mađare, želeo je da nađe tačku u kojoj će granice iščeznuti. Zato nije nimalo slučajno da se njegova poslednja knjiga zove „Granice iščezavaju, zar ne“.
Na esej Save Babića „Bela trava“ i delo Bele Hamvaša „O vinu“ podsetili su glumci Vladimir Grbić i Marta Bereš.
