Legalizacija nije ni brža ni jeftinija

Kada je novi ministar za građevinu i urbanizam Velimir Ilić tokom leta najavio da će se legalizacija odvijati „čak deset puta brže", mediji su preneli i da se pripremaju izmene zakona koje će omogućiti vlasnicima bespravno izgrađenih objekata da građevinsku dozvolu dobiju retroaktivno čak i bez dodatnih troškova za građevinsko zemljište. Uz plaćanje samo minimalnih troškova za administraciju i geometre i to na dugoročne rate, legalizacija bi bila „gotovo besplatna". Ovo bi se državi, navodno, vratilo tako što bi mogla da za legalne građevine naplaćuje određene prihode (poreze), a ovako su ti objekti „mrtav kapital". Ministar je jedino zaboravio da ti vlasnici već plaćaju dažbine, pa o nekoj kompenzaciji takve vrste teško da može da bude reči!

- Legalizacija je kao postupak regulisana Zakonom o planiranju i gradnji na osnovu kojeg Gradska služba za građevinarstvo vodi postupak. Za te najave i mi smo saznali iz sredstava informisanja, ali dok se Zakon ne izmeni i sve to zvanično objavi u Službenom glasniku, možemo samo da nagađamo da li će se i kako postupak ubrzati. Ima nagoveštaja da će se većina stvari raditi u Katastru, ali ništa još nije ozvaničeno - kaže Zoran Ćopić, šef Službe za građevinarstvo, koja vodi postupak legalizacije oko 9000 objekata u Subotici.

Foto: Biljana Vučković

Poznato je da su Subotičani najdalje odmakli u postupku legalizovanja svojih bespravno podignutih objekata, jer je za proteklih desetak godina rešena gotovo polovina podnetih zahteva, dok se u drugim sredinama taj broj kreće jedva oko desetak odsto! Zato se opravdano nameće pitanje koji bi to bili načini da se proces izdavanja naknadne građevinske dozvole ubrza?

Dokumentacija najveća kočnica

Svi koji su u dva zakonska roka podneli zahtev da im se bespravno podignuti objekti priznaju kao legalni, da bi to ostvarili moraju da prilože određen broj dokumenata i potvrda, da bi postupak mogao da se okonča. Dok to ne učine, njihov predmet „miruje", i samo je pitanje kada će, u zavisnosti od svojih mogućnosti, odlučiti da proces nastave.

- U Službi za građevinarstvo ne čeka se dugo na rešenje, ako je dokumentacija upotpunjena. Znači, ubrzati se može tamo gde je „usko grlo", recimo u Katastru gde se dosta dugo čeka na izradu kopije plana, ili kod projektovanja na koje mi takođe ne možemo da utičemo. Ono što najviše usporava legalizaciju jeste činjenica da građani imaju finansijske probleme zbog kojih ovo odlažu. Sada se to posebno oseća nakon što je 30. juna istekao dvogodišnji zakonski rok za davanje popusta od 99 odsto za plaćanje naknade za građevinsko zemljište za kuće od sto kvadratnih metara. Ono što zavisi od grada jeste i dalje popust od 20 odsto ako se ova obaveza plaća u gotovom. Ranije smo završavali u proseku od 80 do 100 zahteva mesečno vlasnicima koji su kompletirali dokumentaciju, zavisno od doba godine jer leti je to uvek bilo manje, a taj broj se sada smanjio za dvadesetak odsto. Znači, legalizacije ne samo da nije ubrzana nego se čak usporila! - navodi Zoran Ćopić.

Na pitanje koji bi to još bili potezi koji bi legalizaciju mogli pokrenuti sa mrtve tačke, odnosno dati joj zamah, šef Službe za građevinarstvo napominje da bi tome najviše doprinelo kada bi se Zakon izmenio tako da svi objekti koji su snimljeni budu proglašeni legalnim, o čemu se takođe govorkalo, ali ništa nije preduzeto.

- Jedna od kočnica su i nerešeni imovinsko pravni odnosi u pogledu vlasništva nad parcelama, koje Služba takođe mora da utvrdi u toku postupka. Čest je slučaj da na jednoj parceli ima više vlasnika pa se mora uraditi preparcelacija zemljišta, kod prenosa prava svojine se mora ući u trag bivšim vlasnicima, jer svi moraju da se slože, a neki su davnih godina umrli, drugi su posvađani i ne govore...Sve to pokazuje da nije tako jednostavno ubrzati legalizaciju - kaže Ćopić.

Foto: Felippe Gonzaga Miorim

I cene su u pitanju

Da li cene legalizacije mogu da budu manje nego što jesu, odnosno minimalne kako to ministar Ilić obećava, takođe je pod znakom pitanja. Iako je pomoćnica ministra Aleksandra Damnjanović u avgustu objasnila da će popusti propisani Zakonom o planiranju i izgradnji ostati isti, odnosno da će vlasnici porodičnih kuća do 100 metara kvadratnih u kojima živi četvoročlano domaćinstvo, dobiti oprost od 99 odsto pri plaćanju naknade za uređenje građevinskog zemljišta, on je zapravo istekao, kao što je već pomenuto, 30.juna ove godine, i do sada nije vraćen.

- O ceni legalizacije se ne može govoriti kao o jednom iznosu, jer se kod nas u Službi trošak svodi samo na taksu za zahtev i taksu za rešenje što staje između 500 i 700 dinara. Tu je zatim izrada kopije plana, koja staje u zavisnosti da li je objekat ucrtan ili ne od 10 do 15 hiljada dinara, a onda i troškovi projektovanja koji su stvar dogovora sa privatnim projektantom, koji ima svoju cenu prema kvadraturi objekta. Sledeće je plaćanje troškova komunalnog uređenja kod Direkcije za izgradnju grada. I tu se ne može navesti tačan iznos jer je grad podeljen na zone i za one koje su bliže centru i koeficijent je veći. Ulogu igra i vrsta građevinskog objekta, da li je industrijski, da li je stambeni ili pomoćni - kaže Zoran Ćopić.

Pravni tim

„Oformićemo pravni tim usko specijalizovanih stručnjaka za legalizaciju koji će pomagati opštinama. Davaćemo pravna mišljenja i tumačiti zakonske odredbe, jer smo na osnovu dosadašnjeg iskustva zaključili da najveći broj problema proističe iz lošeg čitanja zakona. Pomagaćemo im oko spornih pitanja i zajedno rešavati nedoumice oko imovinskih odnosa".

Od 21. avgusta, kada je Aleksandra Damnjanović dala ovu izjavu, na pravni tim se još uvek čeka.