Lajmska bolest - najčešća zarazna bolest koju prenose krpelji

Krpelji su u prirodi aktivni od ranog proleća pa sve do kasne jeseni, a s obzirom na to da nas je već u martu sačekao porast temperature, iz Zavoda za javno zdravlje kažu da se već sada mogu očekivati prvi slučajeve ujeda krpelja. Krpelji se hrane krvlju domaćina i prenosioci su blizu 30 zaraznih bolesti koje su uvek vezane za geografsko područje.

- Kada govorimo o Vojvodini, na prvom mestu je Lajmska bolest, Morbus Laym, i gotovo je to jedina bolest opasna po ljude na tlu Vojvodine. Osim Lajmske bolesti, od zaraznih bolesti značajnih za nešto šire područje je krpeljski meningoencefalitis, koji se pre svega registruje u zapadnom delu Panonske nizije, dok za Vojvodinu nije toliko karakteristična. Međutim, očekuje se da će se, sa klimatskim promenama, ovo oboljenje početi registrovati i ovde. Bitno je napomenuti da postoji vakcina protiv krpeljskog meningoencefalitisa, ali ona se preporučuje za stanovnike Hrvatske i Mađarske, jer su bliže Alpima, području u kojem je ovo oboljenje rasprostranjeno. Zanimljivo je da već imamo pojedinačne slučajeve u centralnoj Srbiji, u Vojvodini ne, ali nema razloga da, sa migracijom životinja, klimatskim promenama i samim širenjem staništa zaraženih krpelja, ne registrujemo to oboljenje i ovde - objašnjava dr Nebojša Bohucki, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Kada je reč o Lajmskoj bolesti, primetan je porast zaraženih poslednjih godina, a sa klimatskim promenama kojima svedočimo, ona se sve ranije javlja u toku godine i sve duže traje.

- Činjenica je da to oboljenje beležimo svake godine. Učestalost je oko deset slučajeva na 100 hiljada stanovnika, znači za Vojvodinu je negde prosek  200 obolelih na milion, odnosno s obzirom na broj stanovnika u Vojvodini, mi beležimo negde oko 300 do 400 slučajeva Lajmske bolesti. Zanimljivo je da postepeno raste broj obolelih od Lajmske bolesti zato što je sve veći procenat zaraženih krpelja - navodi doktor Bohucki.

U cilju prevencije da do ujeda krpelja ne dođe, preporuka je da se koriste repelenti prilikom svakog boravka van kuće, ne samo u prirodi, nego i u gradskoj sredini, jer su parkovi, rastinje pored puta i žive ograde takođe česta staništa krpelja. Nakon svakog odlaska u prirodu, savet je da se odradi i samopregled. Tokom boravka u prirodi najbolje je da nosimo, ukoliko je to moguće, odeću dugih rukava, bele ili svetlije boje da bismo lakše uočili krpelja, jer  se oni obično prvo nakače na odeću pa onda dođu do otkrivenih delova kože. Otkrivene delove kože najbolje je da zaštitimo repelentima. Ukoliko se, pak, krpelj nađe na koži, savet je da se on ukloni što pre, za šta nije neophodna pomoć stručnog medicinskog lica, tek pinceta i strpljenje, a sama procedura je veoma jednostavna.

-  Krpelj se pažljivo uhvati pincetom, što bliže pincetom do kože, i polako se izvlači napolje. Poenta je da se krpelj ukloni, a ako ipak ostane nešto, obično deo glave ili viličnog aparata, u tom slučaju ako pinceta ne pomaže, onda se može koristiti sterilna igla da se izvuče preostali deo kao što bismo uradili da je u pitanju trn. Radi se o tome da sa protokom vremena raste verovatnoća da će uzročnici zarazne bolesti, najčešće kod nas bakterija koja izaziva Lajmsku bolest, ući u naš organizam. Najčešće zarazne bolesti koje krpelji prenose su, izuzev Lajmske bolesti, tularemija, takođe bakterijska bolest, zatim krpeljski meningoencefalitis, te Krimsko-kongoanska hemoragijska groznica, koja je karakteristična za Balkansko poluostrvo i najteže je oboljenje. Ukoliko se radi o krpeljskom meningoencefalitisu, pacijent se može testirati na prisustvo antitela, najbolje 6 nedelja nakon što je krpelj otklonjen.

Bilo da se radi o virusu ili bakteriji, oni ne ulaze u organizam odmah, nego se hrane satima, nekad čak i danima, te je iz tog razloga ključno da se krpelj ukloni čim se primeti.

- Krpelj ima četiri stadijuma, jaja, larve, nimfe i odrasle, i svi stadijumi, izuzev jaja, mogu da budu inficirani bakterijom koja izaziva Lajmsku bolest, bakterija Borreliom burgdorferi, tako da bez obzira koji razvojni stadijum krpelja je u pitanju, kada se nađe na organizmu čoveka, potencijalno može da prenese ovu bakteriju. Drugim rečima, krpelja treba ukloniti odmah, a na mesto ujeda nema potrebe ništa nanositi. Bitno je posmatrati mesto ujeda narednih 32 dana, jer inkubacija Lajmske bolesti traje od 3 do 32 dana. Na mestu ujeda se ne javlja crvenilo, nego krug koji ima jasnu crvenu, blago uzdignutu ivicu, i taj krug raste, što vidimo kao jedan prsten, ovalnog nepravilnog oblika, koji se širi i čiji prečnik može da bude između 10 i 20 centimetara do pola metra, ako je na leđima, recimo - pojašnjava naš sagovornik i savetuje da se pacijent, ukoliko primeti ovakvu promenu na mestu ujeda, obrati lekaru.

Između prvog i drugog stadijuma Lajmske bolesti mogu proći meseci i drugi stadijum je znatno opasniji.

- Drugi stadijum je kada su nervi zahvaćeni i dolazi do neuroloških promena u vidu slabosti, malaksalosti, pareze ili paralize. Mogu se pojaviti promene na zglobovima gde su veliki zglobovi, pre svega kolena, zahvaćeni, dakle, zapaljenje zglobova, a može doći i do polineuropatije. U retkim slučajevima može doći i do srčane aritmije. Zapaljenje zglobova je  hronično, trajno, osoba može pomisliti da ima artritis, a zapravo nema, već ima zaraznu bolest koja se može izlečiti antibioticima.