Istorija nas uči o nama samima: Subotičani šampioni u poznavanju Velikog rata

Sam plasman među 2 najbolje ekipe značio je putovanje na Krf, i prisustvovanje brojnim programima u okviru manifestacije "Dani srpstva". Ono što je počelo kao učešće na kvizu, završilo se kao neverovatno iskustvo i upoznavanje sa sopstvenom istorijom. 

 - Prosto jedan neponovljiv osećaj, to se ne može rečima opisati, dok se ne doživi. Negde najemotivnije mi je bilo kada smo bili u Kato Korkiani. Samo mesto je lepo, ali govor Dimitrija Stikića, koji nam je ukazao na povezanost između istorije i sadašnjosti. Čini mi se da mladi danas prave zid između sadašnjosti i istorije, kao da je istorija nebitna za nas danas. A zapravo, kada smo otišli tamo, videli smo da bez njih, naših predaka, ne bi ni nas danas bilo. Pokazali su nam kakva je to bila borba za otadžbinu, i da smo mi zahvaljujući njima tu gde jesmo danas. Istorija nas uči o nama samima. Borba za život, za zemlju, narod - kaže Aleksandar Samac, član ekipe i učenik TŠ "Ivan Sarić". 

U vreme kada su mladi uglavnom na telefonima, društvenim mrežama i žive za sadašnji trenutak, ovo četvoro mladih održalo nam je lekciju ne samo iz istorije, već i patriotizma, jer kao što kaže Ršum "Domovina se brani lepotom, i čašću, i znanjem".

 - Mi smo pobedili samim svojim odlaskom tamo. Pobeda u finalu kviza nije toliko vredna koliko to što smo mi otišli tamo, dublje naučili istoriju, približili se svojim precima, naučili ko smo, šta smo, odakle smo. To i jeste poenta. Kada sve to učimo iz knjige, sve je drugačije. Tek kada smo otišli tamo, videli smo sve to drugim očima i doživeli emotivnije. Nas je tamo odvela ljubav prema našem narodu a ne samo puko znanje. Kada stojimo na toj zemlji i čujemo zvuk vode, kad to doživimo, to je zapravo mnogo drugačije. Ovog puta je Kralj Petar I, kako se zvala naša ekipa, imao manju vojsku, ali je ona izvojevala pobedu - kaže Nevena Maravić, jedina devojka u četvoročlanoj ekipi. 

Najmlađi među njima, učenik prvog razreda, ističe da je za njega čitavo putovanje bilo izuzetno emotivno, potvrđujući izreku da nije važan cilj, nego put. 

 - Na kvizu u Subotici smo odneli ubedljivu pobedu, i bili smo jako srećni jer smo znali da nas čeka put na Krf. Ali kada smo stigli, osećala se drugačija energija. Bilo je jako emotivno. Na svakom od programa kom smo prisustvovali, osećala se bliskost, prijateljstvo sa grčkim narodom. Drago mi je da Srbija ima takve prijatelje kao što su Grci, koji su nam pomogli da naš narod vaskrsne. Upoznali smo veliki broj ljudi iz čitavog regiona - kaže Kosta Baćović, na šta se profesorka Jasmina Marić nadovezuje  - Moram da kažem, na ovim obrazima, zablistale su suze, a te suze su najteže, znate da dečaci ne plaču često.

Da su ih emocije obuzele pri samom dolasku na Krf, potvrđuje i Andrej Horvat, ističući da svi moramo poznavati istoriju, kako bismo znali ko stoji iza nas, i kog smo to heroja potomci. 

 - Bili su to trenuci velike emotivne povezanosti sa našim precima i istorijom. Profesorka je pomenula suze, da, bilo je suza, moram da priznam, to nije sramota, to je povezanost sa precima. Bez njih nas ne bi bilo. Pre svega mi moramo da znamo ko smo i odakle smo da bismo mogli da učimo i svoju istoriju. Važno je da imamo i dobre profesore, koji će da nas podstaknu, ja sam imao sreću da sam imao zaista dobre profesore. Uvek me zanimala sopstvena prošlost, istorija, zanimalo me da li iza sebe imam heroje - objašnjava Andrej - Mislim da bi svako morao više se osvrne na prošlost, budući da velika većina mojih vršnjaka sigurno ima pradedu koji je bio na Solunskom frontu, ali možda to i ne zna, ili ne obraća pažnju na to. Takođe, mislim da se u školama ne pridaje dovoljno važnosti ovoj temi, već se više osvrće na Drugi svetski rat. Više se govori o Drugom svetskom ratu, ali po meni je Prvi svetski rat puno važniji po Srbiju, jer je to bio oslobodilački rat protiv Austrougarske - složio se i Kosta. 

Ekipu srednjoškolaca predvodili su profesori istorije u ovim školama, Jasmina Marić iz TŠ "Ivan Sarić" i  Sava Samardžić iz Gimnazije, koji je i autor kviza. Oni objašnjavaju da je polazište bio kviz u organizaciji "Kola srpskih sestara", koje je bilo pokrovitelj kviza, ali je kviz autorsko delo profeosra Samardžića koje je on podigao na jedan viši nivo za ovu priliku a u čemu mu je pomogla i profesorka Marić.

 - Napravili smo polufinale u Subotici, gde smo imali goste sa Žabljaka, Prijedora, Kosovske Kamenice, Aleksandrovca, Smederevske Palanke. Dogovor je bio da neka od najznačajnijih imena budu imena ekipa, ali tako da ih ne biraju oni, već da im budu dodeljena voljom žreba. Tako smo napravili i žreb za polufinale, i zaista je snaga ekipa bila ujednačena, svako je imao podjednaku šansu da ode na Krf, gde je održano finale. Velikim znanjem i zalaganjem, radom ali i ljubavlju prema istoriji,  ova deca izborila su putovanje na Krf, i finale - objašnjava Samardžić.

Da je učitelj najsrećniji kada ga učenik makar u nekom segmentu nadraste, potvrdila je profesorka istorije Marić, koja je bila mentor, sve vreme ih bodrila i hrabrila a koja nije krila zadovoljstvo i ponos na svoj podmladak. 

 - Ovo četvoro dece u ovom trenutku, bolje poznaju istoriju Prvog svetskog rata od svih profesora istorije u Subotici, na čelu sa mnom. neverovatno su spremni, do sitnih detalja, pojedinosti, svašta su pronašli, naučili. Stvarno na diku i ponos, i gradu, i školama iz kojih dolaze, pa onda i nama - u dahu je  izletela profesorkina pohvala upućena učenicima. 

Ona se osvrnula i na boravak na Krfu, koji je na sve njih ostavio neizbrisiv trag i doneo pregršt emocija, uspomena i lekcija. 

 - To je bilo u pravom smislu pokloničko putovanje. Vrlo intenzivan, sadržajan program, vrlo intenzivne aktivnosti, videli smo neke od ključnih tačaka za boravak srpske vojske na Krfu tokom 4.5 meseca, od januara do maja 1916. Videli smo mesto gde se srpska vojska iskrcala, išli smo na nekadašnje groblje Moravske divizije, išli smo na mesto gde je bio štab Treće armije, zatim groblje Drinske divizije. Usput smo svašta čuli i videli, zahvaljujući perfektnoj organizaciji. Mi nismo imali puki istorijski čas, već performanse koji su se događali na tim mestima. Imali smo predavanja, horske izvedbe, dramske delove, čitanja, recitacije. Dakle beskrajno dirljivo, i kao kruna svega, poseta Spomen kosturnici na ostrvu Vido, i koja je trajala 3 sata i Sveta arhijerejska liturgija koju su služili krfski iguman i iguman Manastira Hilandara, Metodije, iz čijih ruku su ova deca primila diplome - ističe profesorka.