Inkluzivna nastava puna izazova

Inkluzivna nastava je prvi put uvedena 2003. godine u OŠ "Sonja Marinković" koja je, s još jednom školom u Srbiji, bila začetnik ovog vida obrazovanja. Inkluzivno obrazovanje podrazumeva kvalitetno obrazovanje za svu decu, kako za onu sa smetnjama u razvoju, tako i za darovitu decu sa izuzetnim sposobnostima, koja se školuju sa svojim vršnjacima po individualnom obrazovnom planu, na osnovu kojeg mogu da napreduju u skladu sa svojim sposobnostima.

Majka čija ćerka je pohađala osnovnu, a sada i srednju školu po inkluzivnom programu, kaže da se dete veoma dobro snašlo, te da su više poteškoća imali nastavnici prilikom prilagođavanja novom sistemu rada.

- Problem je bio što na početku nisu znali kako da se postave prema njoj, od onoga da joj sve serviraju, da je paze kao malo vode na dlanu, preko toga da joj dozvole da jede na času i da radi šta hoće. Kada su uvideli da prema njoj treba da se postave kao i prema ostaloj deci i kada su, uz pomoć stručne službe koja im je objasnila njene kapacitete, prilagodili gradivo i postavili granicu preko koje svojim ponašanjem nije mogla da ide, tada je sistem počeo da funkcioniše kako treba - kaže naša sagovornica, koja je želela da ostane anonimna.

Prilagođavanje i stalno usavršavanje nastavnog kadra je ključ uspešnog inkluzivnog obrazovanja, naglašava Nataša Aleksić, članica Gradskog veća zadužena za oblast obrazovanja, koja kaže da se ono redovno sprovodi u našem gradu.

- Učitelji, nastavnici i profesori pohađaju seminare na kojima, osim što steknu nova znanja, imaju priliku da sa kolegama iz drugih gradova i opština razmene iskustva iz prakse. Takođe, saradnja sa roditeljima je od velikog značaja za uspešno funkcionisanje sistema inkluzivnog obrazovanja i, iz razgovora sa njima, stekla sam utisak da imaju odličnu saradnju sa školama i nastavnim kadrom - naglašava Aleksić.

Važnost dobre saradnje ističe i naša sagovornica, koja dodaje da ona mora biti obostrana i puna međusobnog razumevanja.

- Ukoliko roditelj nastupi sa razumevanjem prema nastavniku i pokuša da shvati u kakvoj su oni situaciji, onda će moći da izgradi dobar odnos. Korektna saradnja zavisi od obe strane. Činjenica je da moje dete pojedine predmete ne može pandam da prati, stoga je važno da dobije svoj zadatak i da se tog trenutka ne oseća izolovano, jer će onda biti nezadovoljna. U zavisnosti od toga kakva je atmosfera tog dan, dešava se da ponekad nastavnici ne stignu sa njom da rade, pa joj daju samo naslov. To nije problem, jer gradivo možemo da nadoknadimo kod kuće, bitno je samo da u ovom procesu nastavnici ne koriste nas, kao ni mi njih i kada se takva komunikacija uspostavi onda je dobra saradnja zagarantovana - ističe majka.

U našem gradu aktivno radi i Mreža podrške inkluzivnom obrazovanju, čiji je koordinator Branka Bešlić, psihološkinja OŠ "Sonja Marinković". Prema njenim rečima, Mreža predstavlja značajnog partnera školama, stručnoj službi, nastavnom kadru i roditeljima, jer im pruža podršku u procesu prilagođavanja inkluzivnoj nastavi.

- Problemi sa kojima nam se javljaju su različiti, ali se uglavnom traže saveti i preporuke u vezi s izradom individualnog obrazovnog plana ili prilikom prelaska deteta iz osnovne u srednju školu. Kada dođe do problema, reagujemo tako što posetimo tu ustanovu ili organizujemo aktivnosti u cilju pružanja podrške nastavnicima - kaže Bešlić.

Kao vid dodatne podrške, lokalna samouprava izdvaja određena sredstva iz budžeta za finansiranje ličnog pratioca, koji pomaže roditeljima tako što prati dete u školu i za vreme nastave. Naša sagovornica kaže da je ličnog pratioca angažovala samo u petom razredu osnovne škole, ali da će joj njegova pomoć u srednjoj školi biti potrebna do završetka školovanja deteta.

- U petom razredu smo imali ličnog pratioca zbog kabinetske nastave. Iako sam tada bila mirnija, ubrzo sam shvatila da je moje dete postalo nesamostalno, jer se u potpunosti oslonilo na ličnog pratioca. Onda smo odlučili da ga više nemamo i ona se posle toga vrlo lepo snalazila sama. Pošto je sada u srednjoj školi, mislim da će nam lični pratilac biti potreban do kraja, ali ne zbog toga što ona ne ume da se snađe, već zbog vršnjaka koji nemaju osećaj za nju. Dešavalo se da joj kažu da ne pripada ovde, te je zbog toga lični pratilac potreban, kako bi odreagovao u takvim situacijama - kaže majka.

Kako bi se ovakve situacije izbegle ili svele na minimum, rešenje u borbi protiv stereotipa i predrasuda Branka Bešlić vidi u pojačanom i aktivnom radu sa decom, još od predškolskog uzrasta.

- Potrebno je deci ukazati da smo svi u neku ruku različiti. U srednjoj školi imamo decu koja su iz različitih sredina i koja se do tada možda nisu ni susretala sa decom koja pohađaju nastavu po inkluzivom programu. Zbog toga je potrebno sa njima raditi počev od predškolskih ustanova, potom u osnovnim školama intenzivirati, pogotovo od petog razreda. Kada bismo svi tako radili, verujem da bismo probleme ove prirode izbegli ili makar smanjili - ističe koordinatorka Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju.

U školskoj 2017/2018. godini u osnovne škole upisano je ukupno 336 učenika sa smetnjama u razvoju, dok je u srednjim školama taj broj znatno manji, svega 15 učenika. Upravo mali broj dece sa smetnjama u razvoju u srednjim školama, Nataša Aleksić navodi kao jedan od nedostataka sistema inkluzivnog obrazovanja.

- Morali bismo više da se posvetimo osposobljavanju učenika za upis u srednje škole, jer veliki broj učenika sa smetnjama u razvoju posle završene osnovne škole ne nastavlja svoje obrazovanje. Na jednom od sastanaka Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju je upravo to i bila jedna od tema - navodi članica Gradskog veća zadužena za oblast obrazovanja.

Sa njom se složila i Bešlić, ističući da je za uspešnu tranziciju deteta iz osnovne u srednju školu neophodno pravovremeno profesionalno informisanje roditelja i dece.

- To znači da ne bi trebalo čekati drugo polugodište osmog razreda za profesionalnu orijentaciju, već raditi tokom celog školovanja, ali intenzivirati u sedmom i osmom razredu. Naša škola svake godine organizuje u decembru profesionalno informisanje učenika osmih razreda sa cele teritorije Subotice. Predstavnici svih srednjih stručnih škola tada prezentuju svoje obrazovne profile i inkluzivnu praksu, što je za većinu učenika prvi susret i upoznavanje sa srednjim školama. Međutim, nama nije cilj da dete samo upiše srednju školu, već i da je završi, a potom i da se bavi tim zanimanjem - naglašava Bešlić dodajući da se nakon završetka školovanja, deca koja su pohađala nastavu po inkluzivnom programu susreću s još jednim problemom. - Imaju male šanse za zaposlenje, te je u tom cilju neohodna veća podrška od strane države, kako bi se mladim ljudima omogućilo pronalaženje posla u struci.