• Pregleda: 6910

Dogodilo se... (09 - 15. septembar)

Kroz nedeljni pregled podsećaćemo se na neke važne datume u bogatoj istoriji Subotice i njenog postojanja kroz vekove. Za ovu nedelju pripremili smo pregled dešavanja od 9. do 15. septembra.
Dogodilo se... (09 - 15. septembar)

Grad je više od organizovanog zemljišta, on je pre svega socijalni i kulturni entiet. Grad povezuje stanovnike sa njihovim okruženjem pojačavajući značenje svakodnevnog života i pojačavajući identitet grupe i pojedinca.

Živimo u svetu u kome su pitanja identiteta od velikog značaj. Da bismo bolje razumeli grad i njegovu prošlost odlučili smo se da počnemo sa objavljivanjem Hronologije, koja je zbir pisanih beležaka, naznačenih vremenskim odrednicama onoga što se osobito dogodilo u društvu (događaji, pojave, procesi, pogibije, boleštine, ratovi, rađanja i umiranja ljudi)...

Našu Hronologiju pokušaćemo da objavljujemo sa određenim tematskim ilustracijama, kako bismo još bliže približili prošlost ali, i kako bi stvorili novu mogućnost da u u okviru novog prostora odvojenog posebno za ovu namenu, podstaknemo kulturu sećanja, bez koje je svaki napredak nezamisliv.

Hronologiju je sastavio direktor Gradske biblioteke u Subotici Dragan Rokvić.

Istorija Subotice - dogodilo se na dan:

9. septembar

9. septembra 1858. godine umro je Bogoboj Atanacković (1826 – 1858), advokat i književnik. Novele Bogoboja Atanackovića (1846) bile su prve prve srpske knjige štampane u štampariji prvog subotičkog grafičara Karla Bitermana.

U svom romanu „Dva idola“ (prvi deo štampan 1851. godine a drugi 1852.) ostavio je dragoceno svedočanstvo o revolucionarnim događajima (1848/49) u gradu. Zanimljivo je da u romanu pominje i, tada još nedovršeni hotel „Pešta“ koji će, zajedno sa pozorišnom dvoranom, nekoliko godina kasnije, izmeniti sliku centra Subotice.

Pisac Bogoboj Atanacković bio je jedan od najintimnijih prijatelja Teodora Prokopčanjija, jednog od osnivača Srpske diletantske pozorišne družine, koja je davala pozorišne predstave u gradu početkom pedesetih godina.

10. septembar

Sreski načelnik naređuje 10. septembra 1824. da bolesnike u gradu ne treba prepustiti berberima ili drugim lažnim doktorima – fušerima, nego ih treba uputiti kod sreskih hirurga na lečenje.

Nekoliko meseci pre ove naredbe, aprila meseca iste godine, Antonius Štrobl (Antonius Strobl), glavni gradski lekar, moli Magistrat da zabrani venesekcije (lat. puštanje krvi iz vene) berberima i hirurzima bez njegove dozvole.

Ovakvi zahvati dozvoljeni su samo u slučaju kad je glavni gradski lekar prethodno sve dobro pogledao i dao napismeno preporuku, iz koje ruke i iz koje vene treba da se pušta krv i koja količina krvi treba da iscuri.Naime,prema mišljenju lekara Štrobla, berberi i hirurzi umesto odjednom, puštaju krv u dva puta, kako bi mogli i da naplate po dva puta po jednu forintu za svoju uslugu, te na taj način bolesnike izlažu bolovima i opasnostima od zagađenja rane.

Zdravstvena situacija u gradu dvedesetih godina XIX veka bila je više nego poražavajuća – grad još uvek nema adekvatnu bolnicu.

11. septembar

1697. godine odigrala se jedna od najznačajnih bitaka novije istorije – čuvena bitka kod Sente, u kojoj je EugenSavojski sa svojom vojskom pobedio sultana Mustafu II.

Posle ove bitke Osmanlije definitivno odlaze iz ovih krajeva a Subotica započinje svoj urbani razvoj.

Nedugo iza ove bitke, pobednička armija se ulogorila se na obalama Palićkog jezera. Princa Eugena Savojskog (rođenog u Parizu 1663. godine, vodio je poreklo od kneževske kuće Savoja) nazivali su “poslednjim evropskim vitezom”, pošto je preko oklopa nosio čipku.

12. septembar

12. septembra 1960. godine predsednik Centralnog veća saveza sindikata Jugoslavije Svetozar Vukmanović – Tempo položio je kamen-temeljac  budućeg Radničkog doma (Radničkog univerziteta), danas poznatijeg kao Otvoreni univerzitet.

Bilo je to u vreme kada je Subotica doživljavala duboki preobražaj društvenih odnosa i  kada je centar grada dobio drugačiji izgled. Projekat zgrade uradio je poznati subotički arhitekta Karlo De Negri.

Pored ove zgrade arh. De Negri  projektovao je zgradu hotela „Patria“ (1963. godine sa enterijerom), zgradu Pošte (1975), robnu kuću „Namateks“ na Paliću (1970), niz stambenih objekata u naselju „Prozivka“ itd.

Arhitektura je bila životni poziv brojnim članovima porodice De Negri. Karlov otac Franjo De Negri (Subotica, 1903 – 1975) bio je poznati subotički graditelj, kao i brat Andrija, koji je bio projektant više stambenih zgrada u Subotici. Arhitekta Franjo De Negri bio je, između ostalog, dugogodišnji direktor Zavoda za urbanizam i geodeziju. De Negri je jedan od retkih Subotičana koji je lično poznavao znamenite arhitekte Subotice, Kostu Petrovića, Vasu Stefanovića, Baltazara Dulića i građevinskog inženjera Otona Tomanića, koji su bili savremenici njegovog oca.

13. septembar

Započeo treći po redu omladinski festival „Omladina“. Prvu nagradu dobio je vojnik Veljko Vujičić a po treći put, među nagrađenima, nalazi se Kornelije Kovač. Publici se najviše dopala pesma Splićanina Zdenka Runjića „Vrbe“ koju su interpretirali Svetozar Litavski i Ernest Zvekan uz ansambl „Komete“ i gudački orkestar OKUD „Mladost“ (dirigent orkestra bio je Josip Kovač – Čika).

Po mišljenju stručnjaka Ratko Bošković je bio jedan od najboljih vokalnih interpretatora na festivalu koji je završen 15. septembra.

14. septembar

1841. godine Gradski savet je prihvatio predlog Karolja Pilisanoviča (Pilisanovits Karoly) da se podigne jedan park na Paliću. Prethodne, 1840. godine, severno od jezera već zasađena površina od 12 lanaca pretežno bagremom i topolom tako da radovi na kultivaciji obale jezera nastavljaju prema planu sa namerom da se sve većem broju izletnika koji dolaze, napravi što bolji ambijent.

Osim parka u engleskom stilu, teče i gradnja gostione, prema projektu Šandora Tota. Do kraja decembra je sagrađena čuvarska kuća. Ištvan Kulunčić 1842.godine izveštava da je u parku zasađeno 6000 drveća i ukrasnog rastinja.

Tokom iste godine, oko parka je iskopan jarak od 1,9 m širine i dubine a ove godine se buši i bunar. Broj stabala se povećava za 7000. Ostale površine su bile livade, a jedan deo teritorije još je bio močvaran, tako da je prema parku podignuti nasip kako bi se do parka lakše moglo stići. Do jula 1842. je nasip bio gotov, a u septembru je i bunar stajao na raspolaganju.

Uređenje Palića nadalje ostaće nezaobilazna tema gradskih vlasti, do današnjih dana.

15. septembar

Odobren je plan (projekat) za izgradnju nove (druge po redu) Gradske kuće. Povodom otvaranja ovog zdanja, 1828. godine bila je priređena velika svečanost.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

20
Bogdan Odgovori
Odlična rubrika! Uvek volim da naučim nešto novo a pogotovo kada je to vezano za moj grad! Nadam se da ćete to pisati i svake nedelje i sa još više informacija a ja i verujem mnogi drugi ću uživati u čitanju! Pozdrav!
Bona fide Odgovori
Kako za nesto sto se desavalo u proslom veku moze da se kaze da je izvor podataka Subotica.com
www.subotica.com Odgovori
Iako je pitanje apsolutno besmisleno ponovićemo važnu rečenicu iz gornjeg dela informacije: "Hronologiju je sastavio direktor Gradske biblioteke u Subotici Dragan Rokvić." Nadamo se da neće uslediti pitanje kako taj Dragan Rokvić može da zna nešto od pre 100-200 godina.
bogi Odgovori
molim vas uvedite mogucnost ignorisanja nekih komentatora. zbog takvih trovaca nekada pozelim da ne citam uopste komentare na vesti. bona fide ti, cannibal, cule i ovaj albatros biste mi bili prvi na listi. samo kada si ti od svega ovog silnog teksta najkorisnije video ko je izvor
x Odgovori
@Bona fide
Subotica.com filtrira istoriju. Oni odlučuju šta je bitno, a šta ne.
ja Odgovori
Extra rubrika,samo nastavite tako!
ali g Odgovori
@www.subotica.com
hahahaha, ma pusti ga vidiš da nema pojma XD

nego baš je lepo čitati članke gde piše da su počeli graditi ovo, pa ovaj predlog u parku oko Palića, i tu se vidi u ono vreme kad smo bili generalno siromašniji smo mnogo više uradili nego sada kada naši političari se bacaju sa milionima evra, dolara ili čak i dinara a ne urade ništa. Tu se vidi razlika!!! Ljudi su imali ideje pa su to i predlagali pa i uradili, a sada ako "oni" nemaju matematiku u priči, bez ozbzira što bi nešto (npr. asfaltranje ulice, ili rasvete ili bilo šta drugo) pobojšalo kvalitet života građana ako ne celog grada onda samo jedne ulice neće uraditi. Videćete Palić neće da se sredi sve dok žuti i njihovi kompanjoni ne izgrade svoje vile, kafane oko jezera i tek posle će da srede jezero,a u međuvremenu će nam 20 puta naplatiti sređivanje jezera. Zbog toga ih jako jako mrzim. Gledaju samo sebe a 100.000 građana nema gde da se kupa leti. Neka neka, samo vas gledamo.
Inače ovakav članak je za pohvalu, ponavljamo istoriju našeg grada.
Bona fide Odgovori
Subotica.com: Što se odmah ljutite i podmećete Rokvića. Rokvić sigurno zna dosta ali i on sigurno koristi neke izvore i u najmanju ruku korektno je napisati koja literatura je korišćena i od kog autora.
goran Odgovori
svaka cast i veliko hvala za ovo. mogli bi cesce da objavljujete ovako.
Vesko Odgovori
Pravim i rođenim suboticnima sigurno nece smetati vesti na podsecanje nekih vaznih datuma iz prote-
klog vremena,vezano za nas grad.Zaista me zainteresovalo i obradovalo,kako se u Subotici zivelo,
radilo i gradilo.Subotica je zaista bila napredna,u odnosu na ostale gradove.
Miroslav Lacko Odgovori
sjajno!
Mia Odgovori
Tako tako .. Samo istoriju spominjete,koga interesuje neka se raspita o tome!! Ovaj grad nikad nece ici napred,samo nazad! Ne zivi se od stare slave! Dajte ovom gradu nesto novo,kreativno! Odose vam mladi ljudi iz Subotice!
Always Ultra Odgovori
subotica.com

Ne postoje besmislena pitanja i tim komentarom kvarite utisak svojeg odgovora. Mogli ste samo jednostavno odgovoriti !
btw, hronologija nema veze sa nazivom izvora (pogotovo nema veze ko ju je sastavio) !
www.subotica.com Odgovori
"hronologija nema veze sa nazivom izvora (pogotovo nema veze ko ju je sastavio)"
Upravo na tu besmislenost smo želeli da ukažemo.
pedja Odgovori
bona fide smaras brate
kao bitno ti je koja je literatura koriscena a garant nisi ni procitao kompetan pregled koji su sastavili

pusti bate ovo
ako nije tema za tebe pusti ima drugih tema na kojima visis i uvek imas komentar
Kadlec Odgovori
Svaka cast za rubriku. Molim vas da nastavite. Stvarno je lepo znati istorijske cinjenice koje se na zalost ne mogu nauciti u skoli. Licno meni se svidja, posto cesto imam kontakte sa ljudima iz inostranstva, i volim da im predocim neke zanimljive cinjenice vezane za istoriju grada.
Always Ultra Odgovori
subotica.com

Da...sada ste kao hteli da ukazete. Ne verujem. Poenta mojeg komentara je u tome da nije na vama da dajete ocene tudjih komentara. Mozete odgovoriti na neko pitanje ako je to bas neophodno ali nije na vama da govorite " nadamo se da necete..."...itd. Nije novinarski niti profesionalno !
www.subotica.com Odgovori
Ok, da ne ulazimo sada u raspravu ko je šta hteo da kaže, šta je rekao i kako je ko šta razumeo. Novinari generalno ne komuniciraju sa javnosti na ovakav način, misleći pri tome na komunikaciju preko komentara - kako mi sada radimo. Ovo je vrlo specifično, ovo rade ljudi koji vode (i vole) ovaj sajt, kojima je stalo do svakog posetioca, do svakog dobronamernog mišljenja, do svakog detalja i u šta ulažu veliku energiju u želji da naprave dobru priču. Daleko od toga da smo bezgrešni, ali slušamo i učimo.
Always Ultra Odgovori
subotica.com

OK. Ovim komentarom cu i ja okoncati diskusiju. Poslusajte me i ucite: nemojte da vam se ovo ponavlja. Ne postoji "dobronamerno i zlonamerno" misljenje. Misljenje ide bez prideva.
Nema veze da li vi volite ovaj sajt - to je vasa privatna stvar. Ali budite profesionalni ! (to je javna stvar).
Hvala na odgovorima / sve najbolje
građanin 2 Odgovori
Pozdrav za ideju otvaranje sajta" DOGODILO SE ", različti komentara uvek će biti da li zbog " zabave "
ili zlonamere, svaki građanin koji živi vekovima u Subotici želi videti svoj grad u prošlosti a onaj koji nije upoznat sa istorijom grada neka uči, sadašnjost i budućnost je stvarnost koja nas čeka, treba pozdraviti i setiti se stvaraoca prošlog vremena koji i danas postoje kao arhitetonske vrednosti , ignorisati nekoga koji je stvarao za budućnost je krajnje nekorektno. Hvala UREDNIŠTVU I GRAĐANIMA koji podržavaju ovu ideju
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.