Astronomija – najstarija nauka koja nas i danas podseća koliko smo mali, a svet oko nas beskonačan

Posetioci su tokom predavanja mogli naučiti odakle je astronomija, kao nauka potekla, koji astronomski fenomeni nas okružuju i šta možemo videti na noćnom nebu. Astronomija je mnogo više od gledanja zvezda to je nauka koja nas uči kako funkcioniše univerzum, kako su nastali svetovi, ali i koliko je važno da očuvamo svoj. Upravo o tome govorila je dr Monika Jurković, približavajući ovu nauku običnim ljudima kroz jednostavne primere i odgovore na česta pitanja.

- Astronomija je nauka koja se bavi proučavanjem svemira. To obuhvata sve što nas okružuje, Sunčev sistem i naše Sunce ali i ono što je mnogo dalje, poput naše galaksije, Mlečnog puta, i drugih galaksija. Bavimo se i pitanjima nastanka univerzuma, porekla života, kao i mogućnošću da on postoji na nekoj drugoj planeti. Sve su to posebne grane astronomije. Uvek volim da naglasim da je astronomija jedna, celovita nauka, ali da u sebi obuhvata mnoštvo različitih oblasti. Sve što proučavamo u astronomiji mora biti potkrepljeno posmatranjima.

Predavanje je obuhvatilo i demistifikaciju brojnih popularnih mitova vezanih za svemir. Jedno od najčešćih pitanja je da li će nas neka crna rupa progutati?

- Crne rupe nas neće progutati jer se nijedna ne nalazi u našoj blizini. Ljudi često postavljaju ovo pitanje jer su crne rupe veoma uzbudljiva tema, a u medijima se često prikazuju kao nešto zastrašujuće, kao objekti koji usisavaju sve oko sebe. Zbog toga mnogi misle da su i nama blizu. U stvarnosti, postoje dve vrste crnih rupa, one koje nastaju od pojedinačnih objekata, poput veoma masivnih zvezda, i one koje se nalaze u centrima galaksija, a opstaju zahvaljujući ogromnoj gravitaciji koja privlači materijal ka njima.

Kad su u pitanju komete, njih ne treba da se plašimo, one su spektakularne i bezopasne. S druge strane, asteroidi su realnija pretnja.

- Kada je reč o kometama, one su izuzetno lepe i spektakularne za posmatranje. Dolaze sa samog oboda našeg Sunčevog sistema, a kako se približavaju Suncu, počinju da oslobađaju materijal koji vidimo kao njihov karakterističan rep. Od kometa ne treba da se plašimo. Asteroidi su druga priča. Većina njih se nalazi u orbiti između Marsa i Jupitera. Mars je po veličini upola manji od Zemlje, ali je takođe stenovita planeta. Jupiter, s druge strane, kao najveća planeta našeg sistema, ima ogromnu masu, i upravo zbog tog gravitacionog uticaja može da poremeti putanju manjih tela u tom pojasu. Dešava se da neka od tih tela budu izbačena iz stabilne orbite. Zato postoje brojni međunarodni projekti koji prate kretanje malih tela Sunčevog sistema. Takođe, razvijaju se strategije za slučaj da se neki asteroid zaista uputi ka Zemlji kako bismo mogli da ga na vreme skrenemo sa putanje i sprečimo eventualni sudar.

Astronomija nas često podseti koliko smo zapravo mali u beskrajnom svemiru, ali i koliko Zemlja ima neprocenjivu vrednost.

- Vrlo često se dešava da ljudi koji odu na Međunarodnu svemirsku stanicu ili imaju priliku da putuju dalje, kao što je bio slučaj sa misijom Apolo, prenesu iskustvo koje im je promenilo pogled na svet. Kada iz svemira ugledaju našu Zemlju tako malu i krhku u ogromnom univerzumu okruženom beskonačnim ništavilom, shvate koliko smo zapravo mali i koliko je dragoceno to što živimo upravo na ovoj planeti. To je trenutak koji nas podseća koliko je važno da činimo sve što možemo da je sačuvamo - zaključuje na kraju dr Monika Jurković.

Predavanje je deo programa Inspirahub-a koji okuplja javnost oko važnih tema i omogućava besplatno učenje i razmenu znanja. Ovaj događaj je samo jedan u nizu koji ima za cilj da približi nauku svima od najmlađih do najstarijih.