U Bajmoku održan 11. Festival bunjevačkih jela
Za najangažovaniji štand proglašena je postavka Ivanke Tumbas iz Kaponje u čijoj izradi su učestvovale tri generacije, najbolji aranžman risarskog doručka (Dešin salaš iz Sombora), najbolji slatkiš je kuglof koji je napravilo Udruženje Nemaca „Maria Teresiopolis“, najbolja kuvarica je Dragica Lazić Kaluđerski iz Dadinog salaša iz Sivca, najmlađa učesnica je Ena Mihaljević iz OŠ u Bajmoku, Marija Bagi iz Stare Moravice napravila je najstarije jelo – listiće, najautentičnije jelo je paprikaš od papaka koje je napravilo UG „Bunjevačka vila“. Najbolje jelo je, razume se, tarana sa divenicom, koje su napravile članice BKC iz Bajmoka.
Naravno, i ostali učesnici su dobili zahvalnice, a posetioci su saglasni da pobednika nema, jer su sva jela bila izuzetno ukusna.
Festival, od koga slobodno možemo reći, ide voda na usta, otvorio je Mihalj Njilaš, pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, ističući da ovakvi festivali govore o vrednostima bunjevačke nacionalne zajednice.
- Na poslednjem popisu oko 16 hiljada ljudi se izjasnilo kao Bunjevci i taj broj treba čuvati, a putem Nacionalnog saveta, kulturnog centra, pokrajinskih institucija u tome ćemo pomoći. Vojvodina ne bi bila to što jeste da nema Bunjevaca i njihovog nasleđa, koje tako predano čuvaju – poručio je Njilaš a svoje obraćanja završio stihovima bunjevačke himne „Podvikuje bunjevačka vila“. - Recitujem sa mađarskim akcentom, ali upravo to je bogastvo naše Vojvodine.
Prisutne je pozdravila i Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta, koja se iz znak sećanja na sve nane koje su sa kolena na koleno prenosile stara jela, obukla u bunjevačku narodnu nošnju.
Brojni posetioci mogli su da probaju listiće, prisnac, ronđavu čorbu i žutu supu, krompiraču, pačiji paprikaš, ali i od papaka, prepelice i soma, valjuške, gužvare sa makom i orasima, gomboce, fanke, kuglof, palačinke... Naravno, nije izostala ni tarana sa divenicom, nadaleko poznati bunjevački specijalitet. U nekoliko laboških čak 30 kilograma tarane skuvale su Emera Poljaković i Giza Dulić.
- Najpre se na masti dobro izdinsta luk i krompir, onda se nalije vodom, dodaju začini, paprika, divenica i tarana. Ali nema ništa na brzinu, mora se strpljivo kuvati i stalno mešati – savetuje iskusna kuvarica Emera.
Da bi pripremila brojne đakonije, Ivanki Tumbas iz Kaponje, pomogle su ćerka i unuka. Od hleba sa mašću od mangulice sa alevom paprikom, do gomboca s šljivama, svi specijaliteti su potpuno prirodni.
- Sve su to stari recepti, zdravi i bez veštačkih dodataka, a opet toliko ukusni da im nijedan fabrički ne može parirati – ističe Ivanka.
Prilog proglašenja najboljih na ovogodišnjem takmičenju
Delić atmosfere sa svečanog otvaranja
