Održana Noć muzeja na 30 lokacija u Subotici

Sa prospektom u rukama, krenuli smo sa njima u obilazak zanimljivih postavki. Prva stanica – Gradski muzej. Već na ulazu zatekla nas je velika gužva. Sa drugim, brojnim posetiocima, sa velikim ineteresovanjem posmatrali smo postavku Narodnog muzeja iz Beograda „Centralni Balkan između grčkog i keltskog sveta – Kale-Krševica 2001 – 2011“, koja prikazuje dinamičnu istoriju ovih prostora kroz elemente svakodnevnog života - upotrebne predmete, zanate koji su se izučavali i objekate koji su podizani. Inače, lokalitet smešten na uzvišenju Kale u selu Krševica nadomak Bujanovca, pokazuje sve karakteristike urbane celine koja je nastala i razvijala se pod jakim grčkim uticajem, da bi, nekoliko vekova kasnije, nestala nakon keltskih osvajanja.

Sa jednakom pažnjom, ali i divljenjem i čuđenjem, gledali smo neke od predmeta koje je sa svojih putovanja doneo Oskar Vojnić (1864-1914). Subotički baron poklonio je muzeju oko 300 predmeta sa brojnih putovanja iz Afrike, Azije i Okeanije, a tu je i obilje fotografija na kojima je ovekovečio život lokalnog stanovništva.

Kako se razvijalo vajarstvo i pod kojim uticajima čuli smo od kustosa izložbe „Slikarstvo i vajarstvo jugoslovenskih autora“, dok smo o umetnosti za koju nikada nije bilo granica slušali tokom izložbe „Dela bečkih baroknih slikara u Vojvodini“.

Iz Gradskog muzeja odlazimo u Školu „De Mediči“ gde smo pogledali radove bivših đaka, koji su sada završili fakultete i akademije umestnosti, kao i radove sadašnjih polaznika svih uzrasta.

U SKC „Sveti Sava“ dočekuje nas izložba fotografija „Nasleđe“ Rajka Karišića, koja mnoge posetioce vraća u detinjstvo. - Kao da vidim svog dedu kako nam ne dozvoljava da priđemo pčelama, a mi, kao i sva deca, jedva čekamo da on skrene pogled pa da bar pipnemo „trnku“ - puna utisaka kaže jedna naša sugrađanka.

Nošeni duhom tradicije odlazimo u Gradsku suvenirnicu gde obilazimo postavku „Kalupi za trukovanje i njihovi otisci“, koju su zajedno pripremili Gradski muzej, Hemijsko- tehnološka škola i HPD „Matija Gubec“ iz Tavankuta. Na licu mesta smo se uverili kako starinski motivi sa trukova sjajno izgledaju na savremenoj odeći, ali i kako nastaje beli vez – šling i kako se njime ukrašavaju ukrasni i upotrebni predmeti. Okušali smo se i u radionici belog veza, koju su vodile učenice tekstilnog smera Hemijsko-tehnološke škole, ali smo brzo odustali. Pisanje nam mnogo bolje ide.

Na davna vremena vratila nas je i „Bunjevačka soba“, postavljena u HKC „Bunjevačko kolo“. Soba prikazuje nekadašnji život kroz originalni nameštaj, šling i autentičan eksterijer.

U holu Gradske kuće kroz brojne fotografije iz fonda Istorijskog arhiva Subotice upoznali smo se sa delom bogate istorije FK „Bačka 1901“, koja ove godine proslavlja 115 godina postojanja.

Na samom trgu dočekali su nas zid i sprejovi raznih boja. Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture sjajnom multimedijalnom akcijom “Zid” poručio je - Onom koji švrlja po kulturnom nasleđu – sedam godina nesreće! Pa se vi usudite da ružite ono što su nam preci ostavili.

Ljubitelji stripa, kao i mnogi drugi, sa oduševljenjem su posmatrali radove Aleksandra Zografa u „Savremenoj galeriji“, gde je potom održana i radionicu izrade stripa. Na istom mestu, ali na spratu, priređena je izložba „Putovanje imaginarnim prostorom" Milana Stanojeva, doajena umetničke grafike. - Svako delo mora da učini neki pomak. Jedino tako mogu biti zadovoljan – poručuje autor.

Velika gužva dočekala nas je i na ulazu u Novu opštinu gde je postavljena „Izložba minijaturnih železnica“. U organizaciji subotičkih maketara male železnice „Free Time Rail“ posetioci su imali priliku da vide oko 20 minijaturnih železničkih kompozicija. Naravno, u pokretu.

Zanimljivu izložbu pripremila je i „Rotografika“, koja je zahvaljujući dugoj tradiciji postala pravi muzej štamparskih mašina. Od mašine „hajdelberg”, koja je u preduzeće stigla 1926. godine a može se pretpostaviti da je ona slova na papir otiskivala još i ranije, do mašina iz pedesetih, šezdesetih ili sedamdesetih godina, „ofset” mašina iz tog perioda... U štamparstvu možda nema više slovoslagača, tipografa, litoretušera, cinkografa, ali i dalje žive mašine i alati na kojima su radili.

Vraćamo se do Otvorenog univerziteta i obilazimo Izložbu plakata Međunarodnog festivala pozorišta za decu. Bliži se ponoć, a ulice i dalje vrve od ljudi. Zahvaljujući ovoj manifestaciji, naš grad je bar na kratko oživeo i postao nalik metropoli.

U nastavku možete pogledati fotografije iz 14 fotoalbuma.