Nerazumevanje potreba dijabetičara

Tekst zviždaljke:

GRAD NE HAJE ZA BOLESNE Subotica: Zatvorena radnja za dijebtičare sredinom tekuće godine Subotica ostala bez specijalizovane prodavnice za dijabetičare, u kojoj su cene bile 20 odsto niže. Pokrajina odobrila novac, ali lokalna samouprava nije obezbedila poslovni prostor SUBOTICA - Iako je pokrajina odobrila 900.000 dinara za otvaranje specijalne prodavnice za dijabetičare, subotičke lokalne vlasti oglušile su se o molbu Udruženja dijabetičara da grad obezbedi poslovni prostor i plate za troje ljudi koji bi u njoj radili. Ovaj potez grada više je nego razočarao 13.500 registrovanih dijabetičara, koji su se nadali da bi u specijalizovanoj prodavnici, po 20 odsto nižim cenama, mogli da kupe skupe trake za samokontrolu nivoa šećera, lancete, medicinska pomagala, namirnice... - Konkurisali smo za novac kod pokrajine, koja je odobrila sredstva i polovinu odmah uplatila, dok je grad najpre dao poslovni prostor, a potom odbio projekat - objašnjava Terezija Dević, predsednica subotičkog Udruženja dijabetičara. - Sada ne samo što ne možemo da otvorimo prodavnicu, već i moramo da platimo 13.000 dinara, koliko košta zakup prostorije i struja za mesec dana, koliko su ključevi bili kod nas. NIJE ISPUNIO USLOVE KONKURSA U GRADSKOJ upravi kažu da je Komisija za humani rad ove godine raznim udruženjima dodelila deset miliona dinara, ali je utvrđeno da projekat otvaranja prodavnice za dijabetičare i gojazne nije ispunio uslove konkursa iz oblasti humanitarnog rada. Za rad Udruženja dijabetičara lokalna samouprava je ove godine odvojila 90.000 dinara. Da ne bi bili dužni za troškove koje nisu napravili, članovi udruženja odrekli su se glikoliziranog hemoglobina, koji je izuzetno važan u dijagnostici i terapiji šećerne bolesti. - Izuzetno nas je pogodio ovakav odnos grada prema nama, očigledno niko ne haje što je među dijabetičarima mnogo penzionera i nezaposlenih koji ne mogu da kupe sve što im treba za lečenje i onda nastaju komplikacije, kao što su amputacija noge ili dijaliza - dodaje Devićeva, koja i sama 43 godine boluje od dijabetisa. - Primera radi, 50 traka za merenje šećera košta 3.000 dinara, a ja svakog dana šećer merim sedam puta i sebi moram da dam četiri injekcije. Ljudi nas stalno zovu i pitaju kada će prodavnica biti otvorena, ali nažalost, nemamo lepe vesti za njih. Projekat otvaranja specijalizovane prodavnice delo je Ernea Lazara, predsednika Saveza društava Vojvodine za borbu protiv šećerne bolesti, a bez pogovora su ga prihvatili u Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, a uskoro će i u Bačkoj Palanci. U mestima gde je prodavnica već otvorena vrlo brzo je dokazano da se svaki uloženi dinar isplatio.