• Pregleda: 1488

Oni dolaze: Nađa Cvijin, učenica OŠ "Matko Vuković" i članica KK "Spartak Enpi"

Nađa Cvijin je svetski kadetski prvak u karateu! Kao grom odjeknula je krajem prošle godine vest iz Moldavije, sa 26. planetarnog Šotokan karate prvenstva, a odmah potom, ovog proleća, stigla je vest o čak tri evropska zlata iz Bara.
Oni dolaze: Nađa Cvijin, učenica OŠ "Matko Vuković" i članica KK "Spartak Enpi"

Iako su najsjajnije, one su samo delić u nizu medalja u vitrini naše sugrađanke, učenice osmog razreda OŠ "Matko Vuković" i članice Karate kluba "Spartak Enpi".

Kimono je prvi put obukla pre sedam godina, kada je krenula u prvi razred. Na trening ju je odvela mama, a kako je prošao odlično, zajedničkim snagama nagovorile su tatu da joj dozvoli da dalje trenira, jer je on, kao i mnogi drugi, smatrao da ovaj borilački sport nije baš najprikladniji za devojčicu.

- Na početku su me svi gurali do uspeha, ali su potom, sve donedavno govorili da karate nije za mene, jer sam imala nekoliko povreda. Međutim, ja sam ipak nastavila jer je to nešto što volim i što me inspiriše da radim bilo šta - počinje priču Nađa. - Iako sam 2016. imala zdravstvenih problema i nisam dugo trenirala, to nije bio razlog da prestanem, niti sam posle imala lošije rezultate, čak šta više, zbog toga sam imala bolje rezultate jer sam imala strah, plašila sam se da ne pogrešim.

Prelomni trenutak su, kako kaže, bile kadetske borbe na Kupu Srbije 2017. godine, kada se takmičila sa starijim uzrastom.

- Nisam bila svesna da sam uspela da pobedim nekoga ko je stariji i uspešniji od mene. Tada sam nekako savladala svoj strah i to mi je dalo dodatnu inspiraciju da nastavilm još jače - seća se Nađa. - To je samo jedna od lekcija koju me je karate naučio.  Ovaj sport  me je naučio da nikada ne treba da odustanem i da svaki put kad se nađem pred preprekom ne treba da je zaobiđem, već da se suočim sa njom, kao i sa svakim problemom. Pored toga pomogao mi je mnogo psihički, naučio me da se skoncentrišem.  Karate je neka vrsta filozofije, može sve da se sakrije, u njemu i ako pogrešite to može lepo da izgleda. To je umetnost za sve nas  i u njemu nema granica.

Nađa se na početku takmičila u katama, ali su joj vremenom borbe postajale sve privlačnije.

- Sada pokušavam da izjednačim i budem dobra i u jednom i drugom, al mi borbe više leže.  Svi kažu da je u borbama lakše dobiti povrede, i to je tačno, ali to me ne sprečava da nastavim da se borim - odlučna je Nađa. - To je sve stvar samopouzdanja. Prošle godine nisam imala toliko samopouzdanja, ali vremenom sam postala sigurnija u sebe i odlučnija. Svi koji se bavimo karateom uvek mu se vraćamo, jer je dobra škola u kojoj se sve svodi na vežbanju pravilnih pokreta,  na ponavljanju i to pomaže kada smo nesigurni. Jednostavno, naučimo da pobedimo strah.

Iako treninge ima svakog radnog dana, nije retkost da Nađa ode i sama trenira.

- Uzor mi je trener Milan Poledica jer je svaki meč koji je izgubio to je učinio časno i nikad na poraz nije gledao kao nešto što treba da ga spreči da nastavi dalje, već je postajao sve bolji.  Svi na treninzima volimo kada nam trening drži Milorad Ćopić i kada njih dvojica pričaju o svojim iskustvima i nama je to dragoceno, možemo mnogo da naučimo, a možemo i drugima da pomognemo - ističe Nađa. - Gledam dosta borbi ali generalno niko mi nije idol, postala sam sama svoj idol jer sam stil gradila na sličan način kao oni. Najdraže mi je što sam ni iz čega napravila veliki uspeh i što sam proslavila svoje prezime.

I pored brojnih sportskih obaveza, Nađa je odličan đak a najviše voli da uči hemiju i biologiju.

- S obzirom da treniram i dosta utujem, teško je da se usklade sve obaveze, ali uspevam nekako.  Ne idem na takmičenja jer kada počne sezona onda je to udarno i u karateu pa je teško odlučiti. Zato svoje znanje dokazujem na času. Imam veliku podršku roditelja, u školi su tolerantni i ponosni na moj uspeh tako da nema problema - jasna je naša šampionka.

USPESI

Nađa Cvijin ima više od 200 zlatnih medalja, a tu je i pregršt drugih odličja,tako da, po njenim rečima, sve uspehe je jako teško pobrojati. Drugi razlog je i što ona svoja odličja nesebično poklanja drugarima iz mlađih kategorija.

- Stvarno ne mogu da prebrojim medalje. Kada vidim da su na nekom takmičenju mlađe generacije tužne kada osvojim zlato često njima dam, meni nije stalo do medalje i pehara, već kako ću da odradim, ako budem dobra ja ću i da pobedim - objašnjava Nađa. - Od svih medalja najdraže mi je zlato iz 2017. na Kupu Srbije i tri zlata iz Bara sa Evropskog prvenstva jer sam se za njih najviše trudila, ti mečevi su najbolje što sam ikada uradila.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

3
Igor Odgovori
Sve pohvale za Nađu i sve takmičare iz kluba. Šteta što se toj deci ne pridaje bar malo pažnje u ovom "gradu" jer se zahvaljujući njima mnogo puta podizala državna zastava, intonirala himna i čulo se odakle dolaze. U ostalim gradovima su decu iz reprezentacije pozvali, posvetili pažnju i bar čestitali na uspehu. Jedino u Subotici te smatraju "tuđinom" ako se baviš sportom koji nije na prvom mestu u dodeli sredstava na nivou grada. Žalosno je što glavu reč o tome vode osobe koje se ni u snu nisu mogle afirmisati kao spotristi a o rezultatima da ne govorimo!
Deco, nastavite da trenirate, putujte, osvajajte trofeje i to radite za sebe a mi smo tu da vas podržimo.
P.S. Pitam se koju dijagnozu ima osoba koja daje negativnu ocenu za tekst o maloletnom ali uspešnom i dokazanom sportisti!?
Vigh Valentina Odgovori
Bravo Nadja
БИБА Odgovori
НАЂА ЛУТКО, СВЕ ЧЕСТИТКЕ! БРАВО!!!
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.