Dren u soku od grožđa i brašno od "bankuti" pšenice - zaboravljene vrste opstaju kroz organsku proizvodnju porodice Berenji

Na imanju Lasla i Aranke Berenji sve je podređeno prirodi, a što od zemlje uzmu, to ovi supružnici zemlji i vrate. Od konvencionalne poljoprivrede odustali su pre deset godina kada su doneli odluku da postanu pioniri organske proizvodnje u svom mestu. Od tada, umesto industrijske jabuke uzgajaju stare sorte voćki koje su se nekada nalazile u svakoj subotičkoj avliji. Od njih prave prirodne, nezaslađene sokove, džemove, kompote, matične sokove, kao i specijalitet po kom su poznati - dren u soku od grožđa.

- Oduvek me je privlačila organska proizvodnja, a zbog zdravstvenih problema sam pre 10 godina doneo odluku da potpuno promenim način ishrane. Preduslov je bio da promenim način proizvodnje hrane, a danas sa sigurnošću mogu da kažem da je budućnost u organskoj i regenerativnoj proizvodnji koja podrazumeva oporavak ovog našeg namučenog zemljišta - počinje priču Laslo.

Kako bi oporavio zemljište, ovaj domaćin je potpuno batalio motiku, počeo da proizvodi kompost i da gaji isključivo autohtone sorte voća koje ne iziskuju hemijski tretman. Bez motike i ašova obrađuje i svoju baštu u kojoj uzgaja svo povrće koje uspeva na peskovitom tlu, baš kao i začinsko i lekovito bilje čiji miris opija čim se kroči na imanje porodice Berenji. Od tih biljaka priprema i preparate za zaštitu zasada, kao i kompostni čaj.

-  Bašte poput moje nazivaju se permakulturne. Moja jeste izgrađena po tim principima, ali ja ne planiram unapred sadnju i raspored biljaka, već sadim tamo gde ima mesta - navodi domaćin koji na njivi bez obrade tla uzgaja speltu i "bankuti" pšenicu koja je, zbog svoje duge stabljike i zbog toga što ne trpi prihranu veštačkim đubrivom, odavno pala u zaborav - Ova stara sorta pšenice daje puno manje prinose, ali i mnogo kvalitetnije brašno od kog se pravi božanstveni hleb. Pre jednog veka na nekom međunarodnom sajmu je brašno od ove sorte pšenice proglašeno najkvalitetnijim na svetu. Speltu i pšenicu meljemo na kamenu. Imamo brašno od celog zrna, ali i tzv. belo brašno, a zajednička karakteristika im je da imaju ukus žita, za razliku od običnog belog brašna iz prodavnice koje nema nikakav ukus.

SVI OD ZEMLJE SAMO UZIMAJU, A RETKI PONEŠTO I VRATE - Regenerativna i organska proizvodnja su od ključnog značaja za oporavak našeg zemljišta. Znate, u Vojvodini je u poslednjih 50 godina prepolovljen sadržaj humusa u zemljištu. Mi ga prodajemo preko biljaka koje uzgajamo, ali retko ko to vrati zemlji - objašnjava ovaj domaćin podsećajući sve na to da ova zemlja treba da služi i budućim naraštajima.

Sve što nikne na imanju Berenjijevih ima svoju ulogu. Samonikle biljke se kose i koriste kao podloga za permakulturnu baštu, a one jestive, poput koprive, završavaju u krem čorbi ili varivu. Za kupljenje insekata u voćnjaku zadužene su pernate životinje, dok ovce savršeno zamenjuju kosačice.

- Koke, osim što nam daju jaja, služe i da pokupe insekte u voćnjaku, da pogaze pokošenu travu. Na jednom mestu se najduže zadržavaju sedam dana, a noće u tzv "egg mobilu". To je prenosiva kućica koju sam lično pravio. U pitanju je ekološki objekat sa solarnim panelom, a vrata se automatski zatvaraju u tačno određeno vreme. Postoji i komora za jaja. Električna ograda je tu da zaštiti kokoške od lisica i šakala kojih je sve više u našem ataru - veli Laslo.

Kako navode ovi domaćini novca u organskoj proizvodnji ima, ali samo za trgovce. Uostalom, dodaje Laslo, tako je generalno u poljoprivredi. Uprkos svemu, neće odustati od ovakvog uzgoja koji, kako ističu, predstavlja ulog za budućnost. 

- Perspektive ima, jer mladi prepoznaju kalitet organskih namirnica. Naše brašno, sokove, kompote i druge proizvode pazare prvenstveno mladi ljudi koji su se nedavno ostvarili u ulozi roditelja. Kako kažu, žele da izgrade zdrave navike kod svoje dece i da ih hrane kvalitetnim i netretiranim proizvodima - završava sagovornik.

Za više informacija o ovm gazdinstvu posetite njihov Fejsbuk profil.