SUgrađani: Geza Kovač - "Malo sam kasnio, gledao sam oblake!"

Delovalo je prilično osvežavajuće (iako kiše nije bilo ni na vidiku!) što smo u jeku uzavrele političke situacije, razgovor nastavili i završili pričom o – oblacima. I to onim „pravim“: cirusima, stratusima i opasnim kumulonimbusima... I jednoglasno zaključili da „kiša pada i na ovakve i onakve“, a lepo vreme, kako kaže naš sagovornik, zaljubljenik u (ekstremne) vremenske pojave (i veliki poznavalac istih), važi za sve! Geza Kovač, veroučitelj, profesor matematike i fizike, meteorolog, stručnjak za hagioterapiju, čovek kojeg su, ne bez razloga, prozvali „Njutnom iz Subotice“, u, za školu i lekcije netipičnom ambijentu (Kafe-picerija „Boss“), održao nam je predavanje koje se pamti. Pomno slušajući, povremeno smo ga prekidali pitanjima koje novinar mora da postavi. Nismo iznenađeni – znao je (sve) odgovore.

-    Poreklom sam iz Sombora (moj divni grad!), a u Suboticu dolazim 1963, kada je tata, prof. dr Bela Kovač, dobio posao na Ekonomskom fakultetu. Predavao je matematiku, bio strah i trepet! I kao otac bio je strog, imao velika očekivanja, ali verovao u mene (i sestru).  I kada sam hteo da upišem meteorologiju, nije se složio sa tim i bio u pravu - donekle. Nemaš od toga posao – rekao je. „Na Paliću ima jedan meteorolog, ostali su tehničari, radićeš na nekoj, ko zna kojoj, planini, beležiti podatke.  I to za male pare...“.

Zato je, poslušavši oca, kada su studije u pitanju, krenuo drugim putem, završio dva (možemo reći i tri) fakulteta, ali meteorologija (klimatologija), njegova ljubav od malih nogu, bila je i ostala preokupacija. I našao je način da joj se posveti.

-    Meteorologijom se bavim od februara 1974, kada sam počeo da beležim prve vremenske podatke, a sinoptičku meteorologiju počeo da proučavam deset godina kasnije. Oduvek su me zanimale (oduševljavale) ekstremne pojave, izazovno vreme: velike toplote, nevreme, sneg... Idući u školu, malo sam kasnio, umesto da pratim nastavu, gledao sam oblake! (smeh) I postavljao (sebi) mnoga pitanja... Prvu knjigu iz ove oblasti dobio sam za rođendan iz Pešte, kasnije i iz Beograda, Zagreba (pošto je bila stara Jugoslavija), i tako sakupio obimno gradivo, proučavao praktično sve knjige o klimatologiji. Izučavao sam predmete koje imaju studenti meteorologije na fakultetu u Beogradu (analizu vremena, prognozu vremena, analizu oblaka, meteorologiju, klimatologiju...), i za sebe mogu pre reći da sam klimatolog, ali i meteorolog amater.

Njegovo poznavanje prognoze vremena ispoljilo se već u srednjoj školi (Građevinska u Subotici), kada je, opladivši se sa profesorom, zaradio – dve petice!

-    Prve prognoze počeo sam da pravim već u srednjoj školi. Kišovit dan, odeljenjski starešina profesor Aleksandar Petrov kaže - neće prestati kiša, a ja gledam oblake, vidim da su brzi, izračunam i kažem - profesore, prestaće! Hajde da se kladimo – kaže on – ako prestane, dobiješ pet! I prestala je. Drugi put su bili stratokumulusi, oblaci koji jako retko donose kiše, ali ko to ne zna, misli - garant će kiša! Kažem - neće kiša, hoćemo li, profesore, da se kladimo još jedanput? Dobro, ali više ne! I tako sam dobio još jednu peticu...

DELFINI U VENECIJI - „Činjenica je da je svaka godina toplija od prethodne. Prošle godine na celoj Zemlji, ne samo kod nas, bilo je najtoplije ikada izmereno! Mi znamo za klimatske promene koje su se desile ranije, kada čovek nije uticao, ali ovakvo brzo zagrevanje nemoguće je bez uticaja čoveka. Ne možemo tačno reći koliko je čovek kriv, ali jeste. Negde treba početi - šta možemo mi, šta može naša ili susedne države... Ali pre svega oni najveći zagađivači: Kina, Amerika, Rusija... Dobra je vest da su se, na primer, za vreme korone, u okolini Venecije, prvi put nakon šezdesetih godina prošlog veka, pojavili - delfini! Priroda može, ali treba joj dati šansu...“.

Imao je svega sedamnaest godina kada je u dvorištu svoje kuće napravio padavinsku stanicu koja mu je (po)služila i kada je počeo da radi za Hidrometeorološki zavod Srbije. Kasnije je većina padavinskih stanica u zemlji automatizovana.

-    Ranije sam koristio karte koje sam izrezao iz novina (ljubljansko „Djelo“, kasnije „Večernji list“ iz Hrvatske) - tamo su svaki dan objavljivane vremenske karte sa frontovima, lepio sam ih. Sada nema potrebe, nauka se razvila - tehnološki razvoj, mobilne aplikacije mnogo pomažu (iako prognoze nisu mnogo tačnije, kompleksno je to, greške se dešavaju). Međutim, zahvaljujući tim aplikacijama, mi danas možemo videti ono o čemu sam ja kao mladić sanjao – kretanje, brzinu oblaka, njihovu visinu i podnožje... Prognozu pravim na osnovu obrade podataka pomoću sinoptičkih karata (polje vazdušnog pritiska) - kad vidim gde se nalazi ciklona i koliko je udaljena, meni je sve jasno! Napravio sam i sopstvenu šemu, od '84. pa nadalje sve beležim - svaki mesec podelim na pet delova (od prvog do petog, od šestog do desetog... - kako se produžuju sunčani intervali) jer nije isto početkom i krajem meseca. Podelio sam celu Evropu na više delova, kao krug, po tome gledam posebno vremensko stanje i dobijam podatke - kakvo će vreme biti, temperatura, ima li mogućnosti za kišu... U Vojvodini, osim mene, ovim se bavi i Marko Čubrilo iz Novog Sada, geografičar po struci, koji zaista ovaj posao radi profesionalno, koristi nove tehnike...

Našeg sagovornika posebno zanima kako se vreme menja i kakvo je na našim prostorima bilo pre, na primer sto godina u odnosu na sadašnje. Analizom podataka, karata, onaj ko se razume lako će zaključiti da li je zima bila hladna, da li je bilo padavina... A kada smo kod padavina, zanimljiv je podatak da je u Subotici poslednji „pravi“ sneg pao 2018. godine, i da će ga, na žalost mališana, u budućnosti biti – sve ređe.

-    Mnogi stručnjaci kažu da će biti senzacija ili čudo ako za Božić pada sneg! Jednostavno ga nema i to je jedna od karakteristika zime na ovim prostorima. I jako retko imamo temperature ispod minus deset. Čak i ledene dane nemamo. I ove zime što smo imali ledene dane, to je bilo zbog takozvanih hladnih inverzija... Recimo, zima 1984/85. bila je među najhladnijima prošlog veka, kada smo imali, mislim 38 ledenih dana, a sada jedva dva, i to malo ispod nule (jer ledenim danom se smatra onaj kada su maksimalne temperature ispod nule).

Zima je, nadamo se, iza nas, dolazi proleće. Kakvo li nas vreme čeka?

-U martu ćemo imati još jedno kratko zahlađenje, svakako će ga biti, ne može da ne bude, ali možemo reći da je ova zima meteorološki polako na izmaku. I bila je mnogo hladnija nego prošla - prošle godine februar je bio osam stepeni topliji, najtopliji ikada! Ova je prosečna, ili malo iznad proseka. Od marta će biti toplije, idemo na 15 stepeni, a kasnije, negde u drugoj dekadi, očekuje se kratkotrajno zahlađenje. Ono što je zabrinjavajuće, nema padavina – celog januara skoro ništa, a ovo što je bilo sredinom februara (to je jako dobro), trebalo bi češće da bude, ali pitanje je kada će ih biti ponovo. Sneg u maju, kao u pesmi? Teško! Eventualno može led ako bude neko nevreme, inače, često se u maju jave već temperature od 30 stepeni. Prave vrućine počinju krajem juna, onda ima malo prekida – osveženja...

Naš sagovornik svoje prognoze i meteorološke izveštaje (na mađarskom jeziku) objavljuje svake nedelje u emisiji na „Pannon“ radiju, dvonedeljno šalje i za Radio Novi Sad, a sarađuje i sa „Radio Marijom“. Ipak „pravi“ posao vezan je za školu, prosvetu. U Novom Sadu završio je Fakultet organizacionih nauka, potom i teologiju - prvo u Subotici, pa master u Segedinu, i stekao zvanje teologa – vaspitača.  

-    Radio sam u „Integralu“ kao građevinac, pa u „Severu“ kao inžinjer organizacije, ali sve vreme, godinama, učenicima i studentima držim privatne časove iz fizike i matematike. Radim u tri škole (uglavnom svuda na dva jezika, srpskom i mađarskom), u Medicinskoj trenutno predajem katoličko versko (ranije sam i fiziku), u Politehničkoj - katoličko versko, a u OŠ „10. oktobar“ fiziku, i imam nešto malo časova verske nastave. Tamo nosim epitet fizičara jer sam učenike vodio na republička takmičenja – bili su prvi i drugi u državi.

SA KROVA U SOBU - „Nekada sam uživao u nevremenu, kao dete penjao se na krov! Postao sam rezervisaniji, oprezniji, pogotovo kada su munje u pitanju jer znam kakve su posledice – nažalost, imao sam prilike da vidim kako su drugi prošli, na primer kada su imali udar groma u kući...“.

Meteorologija (klimatologija), matematika, fizika i veronauka – nalaze se na listi njegovih interesovanja. I ljubavi. Ne nužno ovim redom. Ali lista je nepotpuna bez još jedne oblasti koju proučava i voli, kojom se bavi – hagioterapija (terapijska metoda za isceljenje čovekove duhovne dimenzije, duše - prim. aut).

-    Prava stvar! Teologija, filozofija i nauka, spojeno u jedan, zato mi se sviđa. Problemi čoveka koje lekari ne mogu da leče... Studij antropološke medicine – hagioterapija, trajao je osam godina, odlazio sam u Zagreb, polagao ispite...

Ipak, bez obzira na to koliko voli posao kojim se bavi, svakom je, naglasiće, porodica na prvom mestu.

-    Supruga je Subotičanka, zajedno smo studirali teologiju, radi u specijalnim školama. Upoznali smo se na teniskom igralištu – igrao sam tenis sa tatom u Dudovoj šumi, a ona je, sa drugaricom, bila gledalac... Ćerka je takođe završila veronauku (skoro i nemački!), predaje versku nastavu. I moja sestra, diplomirani ekonomista, radi u Ekonomskoj školi. Svi smo u prosveti.

Iza njega (a čini nam se i ispred) je celoživotno učenje. Lekcije (koje deli i prima) ne prestaju. Ipak, slobodnog vremena se ne odriče: „Jako volim pešačiti. Navikao sam. Svake godine leti idemo na Zlatibor, prepešačim 20 kilometara“. Ne staje. Ni bukvalno, ni metaforički.