Subotički odbor "Zavetnika" pita - kome smetaju državni simboli u Subotici?
Postoje mnoge multikulturalne sredine na ovoj planeti,puno je gradova i većih i manjih od Subotice u kojima se govori dva ili više jezika, mnoštvo je gradskih blokova svuda na svetu gde se mogu videti verski objekti tri različite religije. To je, čak i u regijama sa manje razvijenom građanskom svešću i etničkom tolerancijom, već odavno normalno. Po tome Subotica nije specifična.
Ono po čemu,nažalost, sve više postaje specifična je veoma krhk senzibilitet nacionalnih manjina koje u njoj žive. Ne prođe puno vremena,a da u javnom diskursu ne pročitamo da se neki entitet smatra uvređenim, oštećenim, diskriminisanim. Sigurno je da tu ima i legitimnih slučajeva ali u gradu u kojem nazivi ulica ne mogu da stanu na standardnu tablu koja je za to predviđena - to je komično.
Tako, međutim,ne misle i stranački prvaci i vođe tih nacionalnih manjina, već godinama udobno smešteni u razne gradske, pokrajinske i republičke fotelje skupština, ministarstava, upravnih odbora, bordova privatnih kompanija. Oni to shvataju krajnje ozbiljno. Alarmantno. Neprihvatljivo. Njihova je zabrinutost tolika da brže-bolje šalju cmizdrave diplomatske depeše u maticu.
Iz korespondencije Ištvana Pastora, predsednika Saveza Vojvođanskih Mađara,i Imrea Kerna, ne tako sive eminencije, saznali smo da je njima neprihvatljivo da je oznaka dobrodošlice na ulasku u srpski grad osvetljena bojama srpske zastave. Da li bi bilo prihvatljivije da je u bojama duge?
Kada Gradski muzej u Subotici svoja obaveštenja na društvenim mrežama šalje isključivo na mađarskom i hrvatskom jeziku-to je tek previd.Kada zbog sanacije na saobraćajnom znaku na ulasku u Palić izostane naziv na mađarskom-to je skandal. O licemerju političara već odavno ne treba trošiti reči,ali kada ono preraste u izrugivanje... Naročito od strane onih političkih činilaca koji masivni finansijski kapital Mađarske vlade već godinama perfidno strateški distribuiraju, stvarajući istu tu diskriminaciju kojom su navodno ugroženi.
Jedan od najblatantnijih primera je državno preduzeće "Park Palić". Da, ali koje države? Tamo još veoma malo nedostaje da, bez "utlevela", ni jedan čestit i sposoban privrednik neće moći da dobije u zakup ni štand za kokice, a kamoli restoran ili plažni bar. To je ono što bi trebalo da je neprihvatljivo.
Manipulisanje nacionalnim bićem bilo kog čoveka je izuzetno podla i opasna politička igra. Svet to danas najbolje može da vidi u istočnoj Evropi. Mi smo to osetili na sopstvenoj koži. Međudržavne granice nisu iscrtane flomasterom,već krvlju običnih ljudi. Subotica pamti "viteštvo" poslednje okupacione armije našeg severnog suseda. Okrenimo se budućnosti. A subotička jeste i biće - u Srbiji.
// kraj saopštenja
