"Rotografika" - 100 godina lider u štampanju

Deo pisane prošlosti počinje 13. novembra 1920. godine, kada je Direkcija državnih železnica za svoje potrebe kupila Sabadoševu štampariju i osnovala novu, pod imenom "Železnička štamparija". Pored postojećih mašina na ručno-nožni pogon i nekoliko regala slova, nabavljene su mašine i razni fontovi za štampanje voznih karti, redova vožnje, blokova i svih obrazaca koji su bili potrebni železnici.

Proizvodni program "Železničke štamparije" bio je sve do 60-ih godina prošlog veka namenski vezan za železnice, ali je širenjem tržišta i sve većim zahtevima za kvalitetnijim grafičkim proizvodima, štamparija počela da ulaže u nove kapacitete i uvela mehanografsku štampu za proizvodnju obrazaca za automatsku obradu podataka. Vezujući svoje ime za novi proizvodni program (biro-opremu), štamparija je 1. jula 1969. godine promenila ime u "Birografika", izdavačko-štamparsko preduzeće jugoslovenskih železnica.

Pored mehanografskih proizvoda, posebno poglavlje u razvoju štamparije predstavlja razvoj ofset štampe, s kojom "Birografika" postaje vodeća štamparija u zemlji. Prostorije na staroj adresi postale su premale za savremeniju proizvodnju, te počinje izgradnja novog prostora na Segedinskom putu br. 72, u koji se preselila još 1974. godine, a na kojoj je i danas.

S novim imenom "Rotografika", štamparija se prvi put pojavljuje 2002. godine, kada ulazi u zajedničko ulaganje sa štamparijom "Radin" iz Zagreba. Prvu revijalnu kolornu rotaciju u Srbiji, štamparija je pustila u rad naredne godine, a veoma važan period u razvoju obeležila je nabavka šesnaestostranične kolorne rotacije "komori", četvorobojne štamparske mašine sa lak verkom "KBA", kao i mašine za automatsko razvijanje ofset ploča "lucher". Sledeću, važnu stranicu u istoriji, "Rotografika" ispisuje realizacijom novog investicionog plana 2007. godine, nabavkom savremene opreme – tridesetdvostranične kolorne rotacije, osmobojne ofset štamparske mašine, opreme za povez knjiga u mekom i tvrdom uvezu, kao i opreme za izradu štamparske forme A-0 formata.

Značajno mesto u monografiji zauzima i poglavlje o muzeju "Rotografike". Uz spoznaju da su mnoge generacije bile sentimentalno vezane za ovu štampariju, tim "Rotografike" donosi odluku da restaurira sačuvane stare alate i mašine, koje su nekada mnogima obezbeđivale egzistenciju i u svojim prostorijama otvori mali muzej. Ova odluka se pokazala ispravnom, jer u "Rotografiku" danas dolaze studenti grafičkih fakulteta iz regiona, željni istraživanja oblasti štampe i njene istorije, koji prilikom posete muzeja mogu da vide drvena i olovna slova, mašine za tipo-štampu, cinkografiju, linotip, monotip, ručne alate za povez knjiga, te jednoglave mašine za klamanje.

Veoma je važno napomenuti da je autor reprezentativne foto-monografije Antun Bašić, koji je ceo radni vek, punih 45 godina, na različitim pozicijama proveo u ovoj štampariji. U penziju je otišao sa mesta generalnog direktora štamparije.

U godini velikog jubileja, kao i u poslednjih sedam godina, na čelu "Rotografike" se nalazi Boris Skenderović, kome je moto sačuvati timski rad i ostvariti vizije mladih koji žele da rade i ostanu na ovim prostorima.

- Kada ste na čelu firme koja proizvodi knjige, magazine i prospekte i koja je prva, ne samo u Srbiji, nego i u ovom delu Evrope, osećate veliku odgovornost i obavezu. Kao rukovodilac i čovek koji ima pozitivan stav, osećanja i viziju, koji se ne bori samo za firmu, nego i za svakog zaposlenog, morate biti istrajni, imati čvrste stavove i uverenja, i uvek težiti boljem, kako bi uspeh bio uspeh svih nas. Svi moji prethodnici imali su veliki udeo u razvoju i izgradnji "Rotografike" kao simbola kvalitetne štampe. I pored velike ekspanzije interneta i razvoja digitalnih medija, mi ćemo uspeti da opstanemo i sačuvamo štampane proizvode timskim radom i uvek novim idejama. Verujem da štampani mediji imaju budućnost, a "Rotografiku" u tom budućem vremenu i dalje vidim kao lidera u štampi i važnog činioca ekonomskog razvoja ovog regiona - rekao je Skenderović.

U foto-monografiji "Rotografike" ostalo je mnogo toga nedorečeno, ali je sada velikim delom i mnogo toga zapisano. Od prvih pisanih tragova na našim prostorima, redova vožnje i voznih karata, do nastajanja savremenih reprezentativnih knjiga, časopisa i publikacija, "Rotografika" najavljuje da u godini jubileja stiže impresivna monografija koja otkriva mnogo više od istorije štamparstva na našim prostorima.