Jedan odžačar na 2.000 dimnjaka

U sezoni koja traje od sredine septembra do kraja maja, svaki odžačar dnevno mora da očisti ili prekontroliše 25 dimnjaka u gradu, dok u prigradska naselja odlaze po pozivu mesnih zajednica.

Dimničarima na terenu se često pridružuju i dva inženjera, jer pored dimnjaka, preduzeće radi i održavanje kotlovskih postrojenja u industriji, školama i drugim ustanovama, kao i čišćenje kuhinjskih napa u restoranima i objektima za masovno pripremanje hrane. Osim toga, servisne ekipe „Dimničara“ kontrolišu i oko 300 gasnih odžaka u Bačkoj Topoli,  ali i u Somboru i Apatinu.

- Na prvi pogled ovo izgleda zaista jako puno ali nije baš tako. Odžaci se već godinama redovno čiste, postoji kontinuitet u održavanju, svako poznaje svoj reon tako da im je potrebno mnogo manje vremena nego što se misli – objašnjava Slobodan Prokić, v.d. direktora JKP „Dimničar“, dodajući da sa ovim brojem neposrednih izvršilaca mogu da ispune sve zahteve grada. – Da bi usluge proširili i na prigradska naselja, nophodno nam je još troje ljudi, voleli bi kad bi ih mogli odmah zaposliti, ali nas koči republička uredba o zabrani zapošljavanja u javnim preduzećima.

Prilikom obeležavanja šest decenija od osnivanja preduzeća bilo je reči da će se smanjiti administracija u preduzeću, ali je to do sada ostalo samo na rečima.

- Zbog nesreće tri odžačara je nesposobno da obavlja ovaj posao, te oni sada, između ostalog, nose opomene građanima što nam je udvostručilo naplatu duga i moram da naglasim da smo do sada naplatili 5 miliona dinara starih potraživanja, a tokom cele prošle godine samo 2 miliona – dodaje Prokić. – Imamo obavezu da racionalizujemo broj zaposlenih za 5 odsto, što ćemo i uraditi u sklopu plana poslovanja za narednu godinu. Pošto smo u sistemu objedinjenje naplate računa sa „Čistoćom“ i „Vodovodom“ planiramo da otvorimo tri blagajne u kojima bi radili naši zaposleni, koje smo planirali da stavimo u program tehnološkog viška. Sa jedne strane imamo zakonsku obavezu da imamo službenika za određene poslove, što nije strašo ako je preduzeće veliko, ali jeste značajan broj kada je u pitanju manje preduzeće kao što je naše.

Kako ne postoji nijedna škola za dimničare, već se oni obučavaju kod starijih kolega, Prokić kaže da će razgovarati sa školama da im šalju đake sa nekih smerova  na praksu, kako bi se ovo zanimanje popularizovalo kod mladih.

Inače, za održavanje dimnjaka građani putem objedinjene naplate mesečno plaćaju 135 dinara.