Hristos vaskrse: Praznik nade, vere i pobede života nad smrću

U pravoslavnoj tradiciji, Vaskrs je temelj vere i simbol večnog života, nade i duhovne obnove. U pitanju je najveći i najradosniji hrišćanski praznik. 

Prema Jevanđelju, tri dana nakon raspeća na Golgoti, Hristos je vaskrsao iz mrtvih, potvrđujući veru u spasenje i večni život. Upravo taj događaj nalazi se u središtu hrišćanskog učenja. Apostol Pavle u svojim poslanicama ističe da bez Hristovog vaskrsenja nema ni hrišćanske vere, naglašavajući njegov presudni značaj.

Ponoćna vaskršnja liturgija je centralni događaj proslave najvećeg hrišćanskog praznika. Crkvena zvona oglašavaju radosnu vest o Hristovom vaskrsenju. Vernici se pozdravljaju rečima: "Hristos vaskrse", na šta se odgovara: "Vaistinu vaskrse", čime se, takođe, svedoči o radosti zbog vaskrsenja Spasitelja. Vernici se tako pozdravljaju sve do Spasovdana.

U pravoslavnim hramovima se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru, čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu. 

Današnjem prazniku prethodio je vaskršnji post, najduži i najstroži post u godini, koji traje sedam nedelja. Upravo vaskršnje slavlje označava kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove. 

Vaskrs je, osim verskog, i porodični praznik. Okupljanje oko trpeze, praštanje i zajedništvo podsećaju na suštinu praznika - ljubav, mir i obnovu međuljudskih odnosa. 

U vremenu savremenih izazova i ubrzanog načina života, poruka Vaskrsa ostaje snažna i univerzalna - nada je jača od straha, svetlost od tame, a život od smrti.

Hrišćani ovaj praznik slave tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi i Vaskršnji ponedeljak, kao i Vaskršnji utorak.

Vaskršnjim ponedeljkom započinje Svetla nedelja, koja se smatra produžetkom Vaskrsa. Drugog dana najvećeg hrišćanskog praznika slavlje se nastavlja, a dočekuju se kumovi, prijatelji, komšije, rodbina. Svaki gost koji uđe u kuću dobiće po jedno ofarbano jaje. Potom sledi Vaskršnji utorak koji se smatra jedinim dobrim utorkom u godini. Po narodnom verovanju, ako je nebo zvezdano u Svetlu sredu, godina će biti veoma rodna.