Lepa reč je nekima jako dalek pojam

Tekst zviždaljke:

Ne mogu, a da ne podelim sa sugrađanima neprijatnost koju sam danas doživela u Gradskoj upravi - Matična služba - resor prijave preminulih.

Otišla sam danas u pomenutu službu da prijavim smrt meni bliske osobe. Ušavši u kancelariju ugledala sam stariju službenicu koja je sedela za dugačkim meni dosta udaljenim stolom. Pozdravila sam i rekla u vezi čega sam došla. Nije otpozdravila samo je buljala u racunar i nešto poluglasno promumlala. 

Cela naša komunikacija je tekla na isti način. Pošto je tako reći nisam čula sve sam dva puta morala pitati što je dotičnu naravno iznerviralo. Na kraju mi je strpala u ruku izvod iz matične knjige, ustala sa svog mesta i prešla za drugi sto. Stajala sam tamo nekoliko sekundi i pitala da li mogu ići, tad mi je dala do znanja da sam završila. Upitala sam je vrlo kulturno još nekoliko pitanja o daljem postupku tj. gde još treba da idem i u vezi ostavinske rasprave. Leđima okrenuta od mene mi je još u dve reči odgovorila. Javila sam se i izašla.

Shvatam da godpođa ne može saosećati sa ožalošćenima, ali bi mogla biti bar malo ljubaznija i profesionalnija. Možda bi mogla bar iz neke profesionalne etike da izrazi saučešće i gleda u lice ljude sa kojima komunicira. To bar nije mnogo!