Свечано отварање изложбе: "Срби Ливањског поља - трајање кроз векове" и промоција књиге "Огњена Марија Ливањска"
Свечано отварање изложбе
"СРБИ ЛИВАЊСКОГ ПОЉА - ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ"
у оквиру које ће бити одржана промоција књиге
ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА
гости
проф. др Вељко Ђурић Мишина, аутор изложбе
др Радoван Пилиповић, аутор изложбе
Будо Симоновић, аутор књиге
програм припремили
Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд
"СРБИ ЛИВАЊАКОГ ПОЉА - ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ" - Срби су вековима живели на подручију Ливањског поља. Током тог дугог периода, под сменом политичких, историјских, демографских околности и у складу са природном и општом средином у којој су живели, дефинисали су своје обичаје, ношњу, музику, оруђа, градили верске, културне и образовне институције и објекте, истрајавајући у очувању свог националног и верског идентитета. У том истрајавању трпели су притиске и разне патње, а често га плаћали и животима.
Циљ организације изложбе је приказивање широј јавности српске културне и духовне заоставштине, очување свести о месту порекла и вековном животу Срба на подручјима која данас нису у саставу Републике Србије и Републике Српске као матичних земаља српског народа. Изложба је својеврсни допринос државним институцијама и професионалцима у очувању истине, односно борби против прикривања и фалсификовања демографских и других података и прекрајања историје на бивши југословенскимм просторима и од стране институција и појединаца других народа који живе на том простору.
БУДО СИМОНОВИЋ - аутор књиге, новинар и публициста, Будо Симоновић, рођен је у селу Осреци – Манастир Морача, 1945. године. Његово школовање кретало се од родног села и Манастира Морача до Филолошког факултета у Београду. Након професорског искуства у гимназији у Сокоцу, окреће се новинарству као дописник и сарадник бројних редакција, као што су: сарајевско „Ослобођење“; агенција ТАНЈУГ; „Политике Експрес“; „Илустрована Политика“; „Политика“; „Франкфуртске Вести“; „НИН“; „Интервју“; „Свет“; „Љубљански дневник“; „Практична жена“; приштинско „Јединство“; „Вечерње новости“; „Блиц“; „Осмица“; „Ало“; „Око“; „Мозаик“; „Недељни Телеграф“; „ДАН“....
Поред више од сто разнородних фељтона, на хиљаде вести, информација, репортажа, коментара и сваковрсних других текстова, објавио је и више књига, међу којима: Мијат и Мојсије; До смрти и натраг; Непоходу у походе; Зеко мали; Задужбина патријарха и везира; Тајне острошког блага; Од млинара до барда; Ископање Кића Јасеновца; Кучка пећина; Туђа земља калауза нема; Рат и мир капетана Река и друге.
ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА приказује усташке покоље над Србима на подручју Ливна, почињене у пролеће и лето 1941. године, а поновљене и у ратним сукобима током 1992. и 1993. године. То је својеврсна збирка сећања преживелих на страдање 1587 жртава, са великим бројем деце и нејачи, мучених и зверски побијених на губилиштима у околини Ливна. Актери књиге су, дакле, преживели са тих губилишта, посебно они који су изашли из неколико јама, а чије је казивање својевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своју гласовиту поему „Јама“. Мање је познато, да су усташки злочини над ливањским Србима почињени у шуми Копривници на Купрешким вратима, мотивисали и Лордана Зафрановића за сцене у филму „Окупација у 26 слика“, тачније, реч је о усташким зверствима и покољима почињеним у аутобусима којима су Срби из Ливна тобож одвожени у Србију, а о чему је, притиснут грижом савести, проговорио један од возача тих аутобуса.
Поред мучних искустава, књига бележи и примере људи које зла времена нису уплашила и пробудила им нељудска осећања и дела, као и оне примере који би могли охрабрити потомке жртава, поучити их како се ваља одуприети злу, не осветом оружјем, већ осветом животом. Књига је и значајно штиво о победи живота, о духовној и физичкој снази човека да и поред болног искуства и болног губитка најрођенијих, настави живот у новој породици, срца неотрованог осветом и мржњом.
