Свечано отварање недеље Православља

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ
беседи
Епископ бачки Иринеј

ИЗЛОЖБА ИКОНА
Светлана Станојчић Вучичевић
ЛОЗА НЕМАЊИЋА

појање Мешовитог хора
СКЦ "Свети Сава"
диригент Веселин Јевтић

Светлана Станојчић - Вучичевић рођена је у Винковцима 1958. године где је завршила основну школу и гиманзију, дипломирала на Правном факултету у Осијеку, а правосудни испит положила у Новом Саду. До средине 1991. године живи и ради у Винковицима, као судац Опћинског суда, а од 1991. године живи у Републици Србији, сада са пребивалиштем у Старој Пазови. Сликарством се  интензивније бави од 2011. године. Први пут самостално излаже 2012. године и то слике сакралне тематике. До сада је своја сликарска дела излагала на 7 самосталних изложби у земљи иностранству.

Тематика изложбене поставке је приказ лозе Немањића с призорима из живота Светог Саве. Слике су великог формата, рађене техником уља на платну у комбинацији са шлаг металом, а као полазни основ послужили су јој мотиви прелепих мозаика који се налазе у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

"Немањићи - владари свеци. Лоза која почиње владавином Великог жупана Рашке Стефана Немање од 1166 - 1196, творцем српске државне и политичке самосталности, а завршава владавином Цара Уроша 1371. године кад српска држава престаје да постоји. За векова своје владавине Немањићи су градили и брижно чували не само своје овоземаљско царство већ и оно друго, духовно, које ни пролазност времена ни нове силе што су харале Србијом, нису могле урушити. Растко Немањић - Свети Сава, најмлађи син Стефана Немање, први српски архиепископ и први просветитељ српског народа манастире претвара у средишта српске културе и уметности. Инспирација многима, па тако и градитељима цркве Светог Ђорђа на Опленцу, који су својим раскошним мозаицима представили ову свету лозу и живот Светог  Саве.  Управо мозаици ове цркве - маузолеја владарске српске породице Карађорђевић исходишна је тачка најновијег ликовног промишљања, лепоте и значаја у делу Светлане Станојчић - Вучичевић. Мозаици предствљају реплику 60 најзначајнијих средњовековних фресака и повод су уметници да на својим платнима дочара део те изузетне уметничке вредности. Прихвативши већ осмишљену ликовну целину, појединих мозаика, она започиње њихову метаморфозу из строгих геометријских форми, диктираних материјалом од којих су направљени, у бајковите слике рађене уљем на платну. Раскош боја и мноштво орнамената из наших најпознатијих манастира уткано је у позадински архитектонски простор. Човек, као целовито биће, представља најгушће и најсложеније обрађивани део слике - материјализовану светлост. Колористички и контрастима најбогатији део сликарског процеса су фигуре поставњене у првом плану слике. Те фигуре обједињавају и заокружују целокупни сликарски поступак који излази из оквира сликарског правила - канона, али га невидљивим нитима везују за симболику византијске културе. Приказујући реалију духовног, уметница једновремено саопштава да је овоземаљско доба - доба Немањића прошло, али је остало заувек у ванвременској сфери духовног постојања српског народа."

др Александар Саша Грандић