Промоција књиге: Слобода и истина

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ

Мило Ломпар

СЛОБОДА И ИСТИНА

гости:

Никола Маринковић, извршни уредник Издавачке куће Catena Mundi

проф. др Мило Ломпар, аутор

Мило Ломпар рођен је 19. априла 196.. године у Београду. Српски је историчар књижевности, филозоф, професор и председник Задужбине Милоша Црњанског.

Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, (Група за југословенске књижевности и Општу књижевност). Докторирао је на истом факултету тезом о Историјском, поетичком и књижевном наслеђу XVIII и XIX века у позним делима Милоша Црњанског пред комисијом коју су чинили академик Никола Милошевић, проф. др. Јован Деретић и проф. др. Новица Петковић. На Филолошком факултету у Београду професор је предмета Српска књижевност XVIII и XIX века и Културна историја Срба. Био је генерални директор Политике а.д. у периоду 2005–2006. године.

Добитник је награда: Октобарска награда града Београда (1980); Стражилово (1983), "Задужбине Милош Црњански";  Станислав Винавер (1995); Ђорђе Јовановић (2000); Лаза Костић (2004); Никола Милошевић (2009).

У новој књизи, Мило Ломпар обухватио је теме којима се бавио од 2016. до данас. Слобода и истина обухвата ауторизоване и допуњене интервјуе, чланке и један интересантан путопис. Текстовима редигованим и сабраним тако да чине једну заокружену целину, Ломпар је дао својеврстан наставак његове култне књиге Дух самопорицања.

У Слободи и истини говори се о глобализацији, последицама титоизма, основама и распростирању српске културе, али понајвише ово је књига о онима који су одабрали да буду слободни у време када је већина ишла другачијим путем. Зато ће се међу страницама ове књиге пронаћи многи, и за њих ће Ломпарове речи бити речи прекора. За оне који и даље осећају одговорност према народу чији су део, ова књига биће светионик.

Цитати

„Наши глобалисти су увек били највећи паланчани: то их разликује од космополита.“

„Осећање дужности – без икаквих привилегија и као слободан избор – требало би да буде високи идеал националне интелигенције. Јер, не постоје интелектуалци само зато да би нешто знали, него постоје да би у оним тренуцима кад је бити или не бити за националну културу – нешто били.“

„Никада нисам волео моћ, јер сам увек волео да ми неко приђе из слободе, да некоме приђем из слободе а не из неког интереса, објективације, користи, да се са неким сретнем у слободи. Једини прави људски ауторитет који се образује јесте ауторитет који допире из слободе: ако вас прихвате и поштују зато што не морају, онда вас прихватају и поштују.“