Životna priča mladog Subotičanina: Egzistencija porodice važnija od provoda
Pošto se u školi „Žarko Zrenjanin“ edukovao za perača automobila, nije retko da radi i na benzinskim pumpama, gde pere prozore na vozilima, a kako sam kaže, voleo bi jednog dana da ima i svoju auto-praonu.
- U istom dvorištu gde živimo otac i ja, žive i moje baka i tetka, pa mi i one dosta pomažu. Veliki deo onoga što zaradim prodajom po kafićima, dajem baki, pa onda ona plaća ono što je u tom trenutku najpotrebnije, bilo da su u pitanju režijski troškovi ili hrana.
Sada želim da pokušam da skupim malo novca kako bih sledeće godine mom bratu od tetke i meni uplatio letovanje, jer još nikada nisam bio na moru - priča Dario za sajt Subotica.com.
Najbolje je zarađivao kada su se i u Subotici distribuirale besplatne novine „24 sata“. Tada ih je on uzimao sa obeleženih punktova i za simboličan novac prodavao posetiocima ugostiteljskih objekata po centru grada. Dosta novca ima i oko novogodišnjih praznika, kada prodaje specijalizovane praznične razglednice.
- Uvek sam imao kulturan pristup prema svakoj potencijalnoj mušteriji i zato nikada nisam imao neprijatnosti. Ako neko ne želi da kupi bilo šta od mene, ne ubeđujem ga, nego nastavim dalje. A dobrih iskustava je bilo dosta.
Mnogi ljudi, među kojima je i dosta vlasnika kafića u koje sam išao, su mi davali i više novca nego što tražim za nešto od onoga što prodajem, ali nikada nisam primao milostinju, jer ja nisam prosjak, već želim da zaradim novac za sebe i svoju porodicu. U početku su me neki vlasnici kafića terali iz svojih lokala, ali kada su videli da sam normalan i kulturan, onda su mi dozvolili da ipak dolazim – ističe ovaj mladić.
Kako sam ističe, bio je na ivici da „pređe na drugu stranu“, pa je postojala i opasnost da završi u popravnom domu.
- Da nije bilo moje bake, sada bih sigurno bio u domu. Ali, ona je preuzela brigu o meni i izvela me na pravi put. Ona mi i sada često pomogne i pozajmi mi, kada ja nemam, nešto novca da kupim upaljače ili slatkiše na pijaci, koje kasnije prodajem po terasama kafića. Veliku pomoć imam i od tetke, zaista sam srećan što imam takve članove porodice – kaže Dario Sič Nadoši.
Mušterije i „Marinci“
Kao pravi lokalpatriota, Dario je, kada mu to obaveze dozvoljavaju, redovan posetilac fudbalskih utakmica Spartaka.
- Moji prijatelji sa tribine često od mene kupuju novine ili upaljače, kako bi mi olakšali život – kaže skromni mladić.
