Veliki uspesi subotičkih sportista i slabo interesovanje domaće publike
Svoje protivnike ovog vikenda pobedili su fudbaleri i fudbalerke Spartaka, fudbaleri Bačke 1901, odbojkaši i odbojkašice Spartaka, košarkaši i košarkašice Spartaka, rukometaši Spartak Vojputa, dizači tegova KDT "Spartak" (9 uzastopna titula šampiona Srbije), stonoteniseri (Spartak II)...
Subotica je još jednom pokazala da je grad sportova, iako uslovi za treniranje i razvoj nisu na zavidnom nivou, pre svega po pitanju infrastrukture ali i onog neizbežnog egzistencijalnog elementa koji bi trebalo da budu pokretači i motivatori za još veće rezultate.
Nezahvalno bi bilo isticati ili izdvajati nekoga posebno, svaka ekipa ima specifične probleme sa kojima se nosi kako zna i ume, shodno situaciji u društvu i raspoloživim materijalnim mogućnostima. Pored gore navedenih ne treba zaboraviti ni rvače, džudiste, boksere, atletičare pa čak i kuglaše. Iako su možda u drugom planu, svi oni doprinose da Subotica zaista bude grad sportova.
Grad sa najvećim brojem takmičara u najvišim rangovima takmičenja
Naš grad u Srbiji ima verovatno najveći broj timova koji se takmiče u najvišim rangovima u srpskom sportu, čini se postižu bolje rezultate nego što se u njih ulaže, ali to nije samo slučaj u Subotici, to je fenomen domaćeg sporta u kojem se pokazalo da oni koji igraju srcem, u koje se najmanje ulaže, kojima se pruži najmanja medijska pažnja uvek daju najbolje rezultate. Nadamo se samo da to nije percepcija kojom se vode oni koji su na krovovima sportskih organizacija na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou.
Ono što je takođe fenomen, da se zadržimo na lokalnom nivou, je to što i pored ovih odličnih ekipa koje se takmiče u najvišim rangovima, interesovanje domaće publike za ova dešavanja su izuzetno mala (ilustracija vesti nije reprezentativan uzorak), izuzetak je, ne uvek, kada gostuju neka zvučnija imena.
Kada u goste dođu "zvučna" imena
Izgovor ne mogu da budu finansije pošto praktično od svih individualnih i ekipnih sportova ulaz se naplaćuje samo na utakmicama muškog fudbalskog kluba Spartak i Bačke 1901 i ponekada Bokserskog kluba, u proseku 250 din za Gradski stadion (zapad, svake druge nedelje) i 100 dinara za stadion kraj Somborske kapije - sve ostala sportska dešavanja su besplatna za sve.
Energija sa tribina je "hrana", adrenalin i motivacija za svakog sportistu
Svaki sportista voli da igra pred punim tribinama, da bude bodren (ne samo od svojih najbližih), da zajedno sa svojim sugrađanima slavi pobede, ali i daje svoj maksimum - pa čak i u porazu to lakše padne.
Borbeni košarkaši u Drugoj ligi igraju pred nešto više od 100 posetilaca...
Od razloga zašto je posećenost ovim sportskim manifestacijama na niskom nivou može da se ide od slabe informisanosti o dešavanjima preko lokalnih medija, Sportskog saveza Subotice i samih klubova pa do generalne nezainteresovanosti za sport. Neki tvrde da bi posećenost bila veća da više igraju "subotička" deca, ali da tako generalno razmišlja publika stadioni i arene bili bi poluprazni.
Delomično krivica bi mogla da ide i na stranu infrastrukture, odnosno uslova u kojima borave ti gosti stadiona i hala. Sigurno bi doprinelo većem interesovanju kada bi na stadionu ili u Hali sportova gost mogao da se osveži, da popije sok ili kafu, možda pojede sendvič, a ne da maksimum budu semenke i kikiriki na čašicu.
Sportisti su svoj život podredili da budu najbolji što mogu, to su "subotička deca" i/ili članovi subotičkih klubova, ponos grada i bez sumnje zaslužuju veću podršku.
Šta vi mislite, koji su razlozi slabe posećenosti?
