Umesto u parku, igraju se na netu!
Ovi podaci samo su potvrdili tezu da sve veći broj maloletnika mnogo više vremena posvećuje komunikaciji putem društvenih mreža i surfovanju po internetu nego druženju i igri u realnom svetu. Sve to se, kako se ističe, može odraziti na njihovo zdravstveno stanje, fizičko i psihičko, jer postoji veliki rizik da komunikacija putem interneta zameni pravu, licem u lice, što može dovesti do otuđenosti i do toga da se mladi sve slabije snalaze u stvarnom svetu.
- Nekada je kazna za dete bila ako mu roditelji zabrane da ide napolje, a danas je najveća kazna ako mu kažu “ne možeš da sediš za kompjuterom, moraš da ideš napolje”. Komunikacija preko društvenih mreža sve više ide na uštrb druženja uživo i dovodi do toga da deca vode elektronski - virtuelni život, što može da ima i psihosocijalne posledice, jer ništa ne može da zameni kontakt licem u lice.
Na taj način izostaje razvijanje socijalnih veština koje se razvijaju praktično - objašnjava dr Nevena Čalovska Hercog, psihoterapeut. Ona je podsetila i na nedavne rezultate o istraživanju zdravlja stanovnika Srbije, koje je pokazalo da su nam deca gojazna i navela da neki od razloga za to jesu i što pasivno provode vreme, manje se bave fizičkom aktivnošću i više sede za računarom.
Kompjuterski moljci proterali knjiške - Nevena Čalovska Hercog je istakla i da je primetno i da smo sa razvojem savremene tehnologije, jer nam je sve dostupno na internetu, polako proterali knjige i da sve manje mališana poseže za njima.
- Nekada smo imali knjiške moljce, a danas sve više postajemo kompjuterski moljci - kaže ona, uz napomenu da i pored brojnih negativnih posledica internet ima i određene prednosti i da bi sedenje za računarom i korišćenje društvenih mreža trebalo da bude izbalansirano sa drugim aktivnostima.
