Subotica plaća milione za vojne objekte koje ne koristi

U istraživanju CINS-a navedeno je da je Subotica od Direkcije za imovinu u novembru 2015. godine za 3,1 milion evra kupila Dom vojske koji se nalazi u centru grada u potpuno zapuštenom stanju i da od tada taj prostor nije korišćen, a javnost nema informacije kakva će mu biti namena.

U februaru 2010. godine, gradske vlasti su 1,8 miliona evra platile kasarnu Petar Drapšin i poligon Radanovac. U 2015. godini, osim Doma vojske, Subotica je otkupila i kasarnu Kosta Nađ, za oko 3 miliona evra.

"Obe kasarne i poligon nalaze se na putu koji povezuje Suboticu i Palić. Njihove fasade su propale, krovovi i kapije zardjali, a dvorišta obrasla korovom", naveo je CINS.

Dom vojske u Subotici 

Vlada Srbije usvojila je plan raspolaganja nepokretnostima koje nisu neophodne za funkcionisanje vojske još 2006. godine, a 2011. godine prednost u kupovini je data lokalnim samoupravama.

Subotica se vojsci obavezala na plaćanje ukupno 7,9 miliona evra. Kasarna Petar Drapšin i poligon Radanovac su otplaćeni, dok je sredinom novembra 2016. godine Grad vojsci dugovao još 5,37 miliona evra. Mediji su naveli da je Grad u oktobru 2016. godine tražio da se period otplate vojsci produži.

U februaru 2013. godine iz kabineta tadašnjeg gradonačelnika Modesta Dulića (DS) je saopšteno da su proverom podataka u Istorijskom arhivu grada Subotice pronadjeni dokumenti koji dokazuju da je grad finansirao izgradnju kasarne Kosta Nađ na sopstvenom zemljištu i da će grad zatražiti da se kompleks ove kasarne bez naknade vrati gradu. Krajem avgusta 2012. godine grad je potpisao ugovor o otuđenju neizgrađenog građevinskog zemljišta sa Javnim preduzećem Privredno-tehnološki parkovi Subotica i firmom Tyrolian Real Estate iz Beograda.

"Ovoj firmi je tako pripao deo placa oko kasarne Petar Drapšin, a cena je bila 1,28 miliona evra. Veći deo ovog prostora kasnije je prodat preduzeću Immofinanz Services. Danas na tom prostoru nema izgradjenih objekata", navedeno je u istraživanju CINS-a. CINS je imao uvid u dokumentaciju iz vremena pre Drugog svetskog rata, u posedu subotičkog istoričara Mirka Grlice i Istorijskog arhiva, iz kojih se vidi da su tadašnji vojni objekti u Subotici gradjeni iz gradskih sredstava.

Prema odgovoru Ministarstva odbrane, objekti su pre potpisivanja ugovora sa Suboticom bili u vlasništvu države, a Ministarstvo je bilo korisnik. Sva dokumentacija o tome je predata gradu. Dodaju da je novac od kupovine iskorišćen za podsticanje i funkcionisanje sistema odbrane i poboljšanje materijalnog položaja vojske.

Bivši gradonačelnici Subotice su proteklih godina imali različite izjave o tome u koje namene će se koristiti vojni objekti: za izgradnju visokoškolskih ustanova, Omladinskog centra, povećanje prostora Istorijskog arhiva, obezbedjenje prostora za Narodnu kuhinju Crvenog krsta, probe glumaca Narodnog pozorišta i drugo. Govorilo se i da bi deo nepokretnosti trebalo da se komercijalizuje i da se otvore nova radna mesta. Medjutim, do sada nijedno od tih rešenja nije realizovano.

Ni vlast koju od juna 2016. godine predvode SVM i Srpska napredna stranka (SNS) za sada nije javnosti predočila rešenja za vojne objekte koji su prazni i propadaju.