Subotica između opstanka i razvoja!?

Prvu polovinu prošle godine „potrošili" smo na izbore. Bili su redovni pa ćemo to smatrati „nužnim zlom". Druga polovina je, kako u Srbiji tako i u Subotici, protekla u odmeravanju postizbornih snaga političkih partija i koalicija, cenjkanju, sklapanju političko-trgovačkih dilova i, na kraju, formiranju nove vlasti. I to je već viđeno, ide sa izborima. Šta ćemo sad?

Hoće li narednih 12 meseci 2013. godine proći u priči ili će se nešto konkretno i desiti?

U ozbiljne promene u političkom smislu ne verujem, jer spadam među pristalice teze da se „prekonponovanje" već desilo! Vlast je, 10 jula. prošle godine, promenjena rezultatima prošlogodišnjih izbora, formiranjem novog saziva Skupštine, odnosno izborom gradonačelnika i članova Veća. Tačka. Koliko su partnerstva iskrena i koliko će biti u funkciji grada može se samo nagađati. Međutim, nesporno je da je Savez vojvođanskih Mađara (SVM) ponovo u vlasti. Uz Demokratsku stranku (DS) i njene koalicione partnere (DSHV i SDPS) tu su i Demokratska stranka Srbije (DSS), Socijalistička partija Srbije (SPS), Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), Liberalno demokratska partija (LDP), Savez bačkih Bunjevaca ... Malo li je?

U odnosu na prethodne dve godine starog saziva lokalne samouprave, odnosno od kada je SVM napustio koaliciju sa Demokratskom strankom, sve je ozbiljno „prekomponovano". U vlasti nema, manje-više, samo Naprednjaka. Pa zar je čudno što traže promene? Nije, oni su opozicija i to im je posao. Samo napred. Neko treba da, bar s vremena na vreme, podseti široku koaliciju na vlasti da uvek postoji mogućnost i za nešto treće. Čak i kada je, realno, mala.

Toliko o politici. Vratimo se na naš svakodnevni, subotički život.

Šta je to što, konkretno, treba da se desi? Odgovor na ovo pitanje mora dati novi saziv lokalne samouprave, nadajmo se, svestan činjenice da Subotica jeste u ozbiljnoj krizi!

I to definitvno nije samo zato što je zapelo sa izgradnjom Narodnog pozorišta, zato što skelet iza Otvorenog univerziteta nije srušen, zato što nije završen Y krak,ili zato što se raspada Zelena fontana kao jedan od simbola Subotice, itd.

Ne, to je i zato što kada prošetaš centrom, ako ne sagneš glavu, moraš da vidiš na desetine zatvorenih lokala, natpise tipa „Totalna rasprodaja - zbog zatvaranja", koji najavljuju nove puste poslovne prostore, i one sa brojevima telefona i dve sve (ne)popularnije reči - „Izdaje se". I zato što je to očit dokaz da zanatlije i mali preduzetnici različitih vrsta u ovom gradu nemaju posla. I zato što sve veći broj ljudi gotovo svih generacija traži opciju da ode iz Subotice. I o tome glasno priča, podstiče decu da traže poslove tamo gde studiraju - u Beogradu, Novom Sadu, Budimpešti, Zagrebu ... Samo da se ne vrate.

To je „obična", svakodnevna, subotička kriza! A, pri tom, treba razmišljati i o niz ozbiljnih i velikih problema ovog grada kao što su aktuelna demografska slika (sve smo stariji i malobrojniji), energetska ovisnost o skupim i sve nedostupniijm energentima, pitka voda itd.

Nemam odgovor zašto je tako. Međutim, nekako sam uveren da nam problemi za koje sam već napisao da ih, ma koliko bili veliki, ne smatram najvažnijim (pozorište, skelet, Y krak...) stalno zamagljuju vidik. Pre neki dan gradonačelnik reče da će lokalna samouprava učiniti sve da Subotičani dobiju centar grada kakav zaslužuju. Lepo, ali šta ako obrnemo tezu i kažemo da zaslužujemo upravo to što imamo, jer nismo znali, umeli, ili nam je bilo svejedno, da sprečimo da se Narodno pozorište sruši!?

Subotičani, kao i svi ljudi na ovoj planeti, pod jedan, zaslužuju da imaju bar osnovne egszistencijalne uslove za život. To je jedino sigurno. Zato je ključno pitanje - ima li smisla graditi ako se ne privređuje i ne zarađuje? Gradi li paor čardak u godini kada mu je useve pokosila suša?

Posle dve decenije raznoraznih i još uvek aktuelnih, političkih, društvenih, ekonomskih i inih kriza, pred ovim sazivom lokalne samouprave je da uradi ozbiljnu analizu i, bez ulepšavanja stvarnosti, konstatuje gde je Subotica danas i u kom pravcu treba da ide narednih godina. Da traga za odgovorima i ponudi rešenja. Da ozbiljno i odgovorno, bez političkih ustupaka koji čuvaju koalicioni potencijal, napravi red prioriteta i počne da ih relaizuje. Rečju, da se suoči sa stvarnošću.

To nije lako, ali je neophodno. Iako partnerska skupština o strategiji razvoja Subotice u narednih deset godina zaslužuje i kritike, reći ću samo da se na ovom skupu moglo čuti niz dobrih, mudrih i upozoravajućih primedbi, kritika, razmišljanja ... Ima u Subotici (još uvek) ljudi koji mogu da „povuku". Samo ih treba prepoznati.

Hoće li to uraditi aktulena vlast?

Ne znam, ali sam siguran da je u ovom gradu sve manje onih kojima je svejedno.