Priznat u svetu, ne i u Subotici

„Niko nije prorok u svom selu” (Isus Nazarećanima), ni Đula Mešter stariji u Subotici. Za Đulu Meštera mlađeg ne znamo, iako je s najblistavijim odbojkaškim odličjima oko vrata dočekivan u dve prethodne države – SR Jugoslaviji i SCG, čije je svečane pesme na postolju slušao.

Otac je, nažalost, umesto slavljenja nedavno na svojoj koži iskusio gorčinu latinske krilatice „Tako prolazi slava (ovoga) sveta”. Rodni grad nije znao ili nije hteo da mu se oduži za sve što je minulih decenija u nauci i obrazovanju učinio.

Sport nakratko ostavljamo po strani, a ima čime da se podiči: kao mlađi omladinac dvaput prvak Jugoslavije (1962. i 1963), kao stariji jednom (1964) i dve godine član jugoslovenske reprezentacije odraslih u bacanju diska (dobacio 55,13 metara). U nadmetanju s dvojicom sugrađana (čija imena iz poštovanja ne pominjemo) za priznanje počasnog građanina ostao je kratkih rukava.

S bogatim životopisom, ukrašenim preporukama veoma uglednih ustanova i pojedinaca iz tri zemlje, svuda bi nadmoćno pobedio. U Subotici nije, jer su se, po svemu sudeći, upleli političari. Mađarske nacionalnosti iz koje i sam potiče.

Šta se, u stvari, dogodilo?

Objasnimo najpre ko sve može da se nadmeće: „Zvanje počasni građanin dodeljuje se za istaknuto i trajno životno delo u oblasti nauke, privrede, umetnosti i obrazovanja i vaspitanja kao i za rezultate postignute u javnom životu i razvoju kulturnog stvaralaštva i to fizičkim licima koja su svojim delima i činjenjima doprinela ugledu grada u zemlji i inostranstvu” (Komisija za dodelu zvanja i priznanja).

Uočićete odmah da je nauka na prvom mestu.

Đula Mešter je zvanje doktora tehničkih nauka stekao 1977. na Univerzitetu u Novom Sadu (diplomirao na Mašinskom u Beogradu, u kojem je magistrirao na Prirodno-matematičkom), a naučnim istraživanjima počeo je da se bavi dve godine ranije. Šta je do sada ostvario?

Nabrajanje bi zauzelo suviše prostora, dovoljno je napisati da je za gotovo četiri decenije objavio 233 naučna članka (rada) koja su, za ovdašnje uslove, naišla na veliki odjek u svetu (435 citata).

U Višoj tehničkoj školi u Subotici (sadašnji Visoka tehnička škola strukovnih studija) zaposlio se kao asistent 1974. i bez prekida radio duže od 37 godina (do penzionisanja krajem 2011). Ostalo je upamćeno, pored ostalog, da je predložio da se uvede nastava i na mađarskom jeziku. Na Univerzitetu u Novom Sadu u zvanje docenta izabran je 1978, vanrednog profesora 1983, a redovnog 1988. Od 2005. do 2011. predavao je na Univerzitetu u Segedinu (Fakultet za prirodne nauke i informatiku) koji je pre Beograda dospeo na Šangajsku listu.

U vreme dok je rukovodio Višom tehničkom školom, smatrali su je najboljom u Jugoslaviji. Prema jednom od najčuvenijih međunarodnih razvrstavanja, „Vebometriks”, ona je danas prvorangirana visoka strukovna škola u Srbiji, a u poređenju sa svim fakultetima i visokim školama – četrnaesta. Uveo je nekoliko novih predmeta (robotika, osnovi robotike, inteligentni roboti i sistemi, inteligentni sistemi, internet tehnologije i multimedija).

Od 2006. je član Komisije za akreditaciju (tehničko-tehnološke nauke), a od 2010. Komisije za uvršćivanje Univerziteta u Beogradu na Šangajsku listu 500 najboljih. Ne bismo pogrešili, ako kažemo da je više poznat u svetu nego u Srbiji, što se može potkrepiti podužim spiskom članstva u međunarodnim naučnim udruženjima, uredničkim položajima u časopisima i predavanjima i predsedavanjima na uglednim savetovanjima.

U poređenju s dvojicom proglašenih ove godine za počasne, prof. dr Đula Mešter je u velikoj prednosti imajući u vidu ko su predlagači i iz kojih naučnoistraživačkih ustanova: prof. dr Branko Kovačević (dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu), prof. dr Branislav Borovac (Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu), prof. dr Aleksandar Rodić (Institut „Mihajlo Pupin”), prof. dr Mirjana Pejić-Bah (Ekonomski fakultet u Zagrebu), dr Josip Stipanić (Fakultet za strojarstvo i brodogradnju u Zagrebu), prof. dr Ištvan Biro (načelnik Tehničkog instituta Univerziteta u Segedinu), dva preduzeća („Čikoš štampa” i „Selma”) i 85 Subotičana i 12 žitelja Malog Bajmoka, Donjeg Tavankuta i Žednika.

Da li je sve to vredelo? Nema više Branislava Nušića, ni Jovana Sterije Popovića, ni Radoja Domanovića da nam opišu.

U ime Komisije za dodelu zvanja i priznanja koja je izostavila prof. dr Đulu Meštera starijeg, potpisao se Martin Bačić.