Ona stvara svoja umetnička dela - popravlja pohabane cipele

Obična, mala obućarska radionica, ušuškana i neprimetna za sve koji prolaze ulicom Branislava Nušića u centru grada... Nema ni neke baš naročite reklame iznad vrata, ali svi znaju gde je nova brza usluga za cipele koje prokišnjavaju.  A unutra, među svim tim kutijama, starim policama sa kojih vire nahereni drveni kalupi, pohabana obuća, i ona zašivena, bočice sa imalinima, iza stare mašine, sedi majstor Marija Musin.  I stvara svoja umetnička dela – popravlja pohabane cipele.

Već sa vrata oseća se lepak pomešan sa mirisima kože i špiritusa. Haos i stotine detalja. Takozvani kreativni nered. Police u radnji skoro se savijaju pod teretom obuće. Na policama i ispod njih kesa do kese, pune patika, cipela, čizama, čak i papuča.

- Malo je do krize, malo je do godišnjeg doba, što imamo posla preko glave, - kaže Marija Musin. Jesen je vreme kada se ljudi sete da su one lanjske cipele znale da propuštaju vodu. Kada već ponesu izlizane cipele, reše da srede i čizme i eto gužve i nama posla. Što se tiče besparice, vidim je i po broju patika na popravci. Ranije ih nije bilo ovoliko. Kada se pocepaju, mladi su ih ranije nosili na manje bitna mesta, ali sada ih popravljaju. Nema se za nove. A nove su i preko 100 eura. Sve je više lepljenja, ušivanja, krpljenja. Kako je sa cipelama, tako je i sa kućnim budžetom - jasna je Marija Musin.

Savet: Najbolje je cipele čistiti običnom četkom i imalinom, a nikako sunđerom. Obuća prvenstveno mora biti suva. Sušenje obuće se mora odvijati prirodnim putem, a nikako pored toplotnih izvora kao što su radijatori, peći i grejalice. Prirodnim sušenjem omogućavate da obuća može da diše i na taj način joj produžavate vek trajanja..

Već prvi pogled bačen po policama ove obućarske radnje, može da pokaže gde naši sugrađani najčešće kupuju cipele. Najveći broj patika i cipela na popravci su iz kineskih radnji.

- Svakako da vlada besparica i zato se „krpi” sve što se može, ali još veći problem je što imamo masovno nekvalitetnu obuću. Ima sve manje dobrih domaćih proizvođača, a uvozi se čista „bofla” od skaja i raznih vrsta veštačkih koža. Čim se ova obuća pokvasi, prokišnjava. Patike se obuju pet puta i već se rašiju, treba im remont. Na pravim i dobrim cipelama - priča Marija, sa unutrašnje strane trebalo bi da stoji pečat o poreklu kože. U nekim zemljama se ide toliko daleko, da na pečatu piše i na kom i kakvom pašnjaku je pasla krava od čije je kože napravljena cipela”.

Marija Musin: Sve je više lepljenja, ušivanja, krpljenja, kako sa cipelama, tako i sa kućnim budžetom

Kada obućari imaju puno posla, a njihove mušterije na popravke obuće moraju da čekaju na red i duže od sedam dana, jasno je da narod nema novca i da nosi lošu obuću.

- Šta vam sve donose na popravku?
Svašta. Fudbale, čamce, tašne, novčanike, kaiše, opremu za teretane, deca donose gume za bicikle, čak smo krpili i desetak padobrana. Jedna gospođa nam je ovih dana donela na popravku 20 ženskih čizmica. Ima i takvih koje nam donesu elegantne i skupe cipele sa štiklama i traže da im na kalupu povećamo za jedan i po broj. Pitam je, zašto ih je kupila a ona mi kaže: „kako da ih ne kupim,vidiš kako su lepe”. -priča Marija.

- I oni koji imaju novca ne znaju da kupuju obuću -priča Marija Musin. Najviše greše oni koji kupuju obuću preko interneta. Koja je to ludost! Kada ovu obuću kupci dobiju poštom, to uopšte nije ono što su videli na slici. Ta obuća je najčešće uska ili široka, a ima i takve koja spada sa nogu. Dolaze ovde kod nas da im pomognemo i da im na kalupima povećamo brojeve ili ušijemo sare na ženskim čizmana da lepo stoje uz nogu. Ovu uslugu jedini radimo u Srbiji. Dolaze nam žene, mušterije iz Beograda, čak i iz Mađarske.

A kako i sama priznaje, Marija Musin ima profesionalnu deformaciju, da ljude prvo gleda u cipele, pa onda u oči.

- Kad pogledam čoveka u cipele, mnogo saznam o njemu. Vidim da li teško živi, kako vodi računa o sebi, a ponešto i o zdravlju mogu da zaključim. Eto, nedavno je čovek doneo cipele na popravku. Jedna je bila nekako čudno izlizana. Bilo mi je sumnjivo, pa ga ja onako izokola posavetujem da ode kod lekara i ispostavilo se da mora ići na operaciju kuka.

Na policama ove obućarske radnje ima puno i davno popravljenih cipela za čije podizanje vlasnici još nisu „zatvorili finajsijsku konstrukciju”.

- Dođu, donesu, ja popravim i onda se ne vrate - kaže Musin. Imam na policama popravljenih cipela još pre tri godine, dve, jednu… Da bacim ne mogu, da dam drugome, nije red... A ljudi nemaju novca. Znam, kada krene leto, stići će po sandale koje su doneli prošle godine. Ali nema veze, razumem ja sve to, priča kroz smeh Marija.