Novogodišnje trojke svi zaboravili
Petočlana porodica živi u kući Sandrinih roditelja u Malom Bajmoku od Aleksandrove plate koja je skromnih 23.000 dinara i dečjeg dodatka.
- Da mi nije pomoći roditelja, ne znamo kako bismo živeli - priča Sandra. - Kada su se deca rodila dobili smo finansijsku pomoć Pokrajine i Grada, obećavali su da će mužu naći bolji posao, ali kako su se kamere ugasile, tako su iščezla sva obećanja. Za treće dete imam besplatan vrtić, koji inače košta 3.800 dinara po detetu, ali sve ostalo moramo da kupimo, od higijene do pribora. Nikakvih drugih olakšica nemamo.
Zbog teške finansijske situacije, glava porodice planira da se zaputi u Kanadu, a ukoliko se tamo snađe i nađe posao, za njim bi pošli i ostali. Ovde, kažu, ne vide perspektivu.
- Svaki dan provodimo u neizvesnosti, brinući kako da im pružimo sve što im treba, a svesni smo da kako budu stariji, tako će i troškovi biti veći - kaže Sandra. - Uzalud tražim posao. Bila sam kod više od 50 poslodavaca do sada i kod svih naišla na isti odgovor kada čuju da kod kuće imam troje male dece. Svi se plaše da ću ići na bolovanje, da neću moći da radim koliko treba. Džabe pričam da živimo kod roditelja, da mi oni uvek mogu pomoći, niko za to ne haje.
Iako se bore sa oskudicom, Mačkovići tvrde da su bogati, jer su smeh, radost i igra zdravih i naprednih trojki vrednija „od svih dukata“.
