U Subotici se već izvesno vreme može sresti grupa mališana između šest do osam godina koji vrlo ozbiljno sakupljaju stari papir, plastiku i staro gvožđe, a zatim ih odnose na otpad i prodaju za sto do sto pedeset dinara, kako zadovoljno kaže osmogodišnji Samson, jedan od „koordinatora“ ove grupe.

Elana im ne nedostaje, jer je zarada koju dobiju za njih „ko kuća“. To što su na terenu i po temperaturama ispod nule u papučama, njima ne izgleda ništa čudno, jer im „nije hladno“.

Ono što pokupe na ulici ili im daju ljudi iz svojih kuća odnose na otpad u rukama, a ređe na kolicima koja im ponekad posudi komšija. Problem je, međutim, što kao maloletna lica ne mogu svoje sekundarne sirovine da prodaju u JKP Čistoća (koja vrlo savesno, birokratski, od donosioca i sakupljača sekundarnih sirovina traži lične, uključujući i famozni matični broj), te naši mali junaci svoje sekundarne sirovine prodaju preprodavcu, naravno za sitan novac, koji čeka ispred otpada, čineći tako krivično delo „zloupotreba dece u radu“.

- Na samoj gradskoj deponiji razvio se pravi biznis, jer je žestoko siromaštvo primoralo mnoge da na njoj potraže kakvu-takvu zaradu. Među njima je veoma mnogo dece - kaže Stevan Nikolić, predsednik Romskog kulturnog centra u Subotici, napominjući da je dodatni problem što deca umesto u školi, završavaju na deponiji.

Osmogodišnja Silvija iz ove grupe, koja je u stvari i pravi inicijator ovog posla, kaže da se prihvatili posla kada jednog dana nisu imala šta da jedu. „I onda smo počeli da skupljamo papir i plastiku, a čike i tete nas često zovu kada nas vide na ulici, i daju nam ako imaju nešto“, kaže Silvija. Ona je, ipak, i dobar đak, a pohvalila se da često dobija petice za crtanje. S obzirom da je već započelo i drugo polugodište, ona sada brine kako da nabavi knjige za naredni razred.

Stevan Nikolić kaže da su većini dece koja se sreću na deponijama prećutno dozvolu za to dali roditelji.

- Neretko su krivi sami roditelji, jer deci dopuštaju da budu na ulici umesto da su u školi. A društvo sa druge strane gotovo i ne reaguje na takve pojave, škola ne preduzima ništa ako deca izostaju, podstičući tako roditeljski nemar i udaljavajući decu od škole - navodi Nikolić.

Kada se sve to ima na umu, pitanje je šta je za Samsona i Silviju gore: odvratiti ih od rada i kazniti roditelje zbog „zanemarivanja“, ili ih ostaviti da po kiši i snegu nešto zarade, umesto da prosjače? Problem šta će se jesti svakako ostaje na dnevnom redu.

Zloupotreba dece

Prosjačenje i rad romske dece mnogo su gori problem od siromaštva u kojem žive, jer se deci time uskraćuje mogućnost da se kroz obrazovanje izvuku iz tog začaranog kruga siromaštva. U nekim romskim porodicama i pored toga što dobijaju socijalnu pomoć, dozvoljavaju deci da rade, a to je čista zloupotreba dece. Istovremeno, sve veće siromaštvo u društvu najpre pogađa ovu populaciju. Čak do 20 odsto Roma je ekstremno siromašno.