Komplikovane birokratske procedure koče rad preduzetnika

Na skupu posvećenom reformi državnog sistema u Srbiji, koji je uz podršku USAID-a održan u Regionalnoj privrednoj komori Subotica, privrednici su kao ključne probleme naveli loš inspekcijski nadzor, prepreke koje prate izdavanje građevinskih dozvola, manjkavosti radnog zakonodavstva, parafiskalne namete, izvršni postupak i težak pristup izvorima finansiranja. Konstatovano je, takođe, da je administrativni aparat, onaj oličen u šalterima, velika kočnica funkcionisanju preduzeća, posebno malih i srednjih firmi.

Zorica Rašković, direktorka subotičke kompanije Interšped, navodi da u tome država ne prati privredu. Ona je kao poseban problem apostrofirala to što službenici često nisu dovoljno upućeni u promene koje se događaja u oblasti propisa.

- Mi idemo da razne seminare, trudimo se da budemo u toku i u obavezi smo da sve promene ispratimo, ali oni kao da nemaju tu obavezu. Zato mislim da bi najpre morao da se promeni softver u glavi državnog službenika, kako bi postao svestan da je on u službi privrede. Recimo, kod nas u katastru situacija je katastrofalna. Pretpostavljam da je posla mnogo, a da je zaposlenih malo, ali moraju se nekako organizovati. Mi zbog jednog papira na koji dugo čekamo gubimo dragoceno vreme i često nismo u mogućnosti da uradimo ono što smo planirali. Ne možemo recimo da apliciramo za neki važan kredit i slično. Očigledno je, dakle, da državni službenici nemaju sluha da shvate da su oni tu da nam pomognu. Očekujem da se država ponaša prema nama onako kako se mi ponašamo prema svojim klijentima - kaže Zorica Rašković.

Ivan Vojnić Tunić, sekretar Regionalne privredne komore, potvrđuje da se privrednici i ovoj asocijaciji najčešće žale na rad inspekcijskih službi, zatim na propise koji se odnose na izdavanje građevinskih dozvola, kao i na delove Zakona o radu i parafiskalna zahvatanja.

- U našem regionu, koji pokriva pet opština, ima 4.399 preduzeća i oko 6.500 preduzetnika. Većina se suočava sa problemima u svakodnevnom funkcionisanju svojih firmi, jer ne postoje osnovni uslovi za njihov rad. A posledice su da naša proizvodnja u velikom procentu ne zadovoljava osnovni zahtev evropskog tržišta, a to su kvalitet, kvantitet i kontinuitet u isporukama robe. Bez rešavanja tog problema, to jest bez kontinuirane proizvodnje, teško je i govoriti o privredi koja zadovoljava evropske standarde. Zbog toga pojedini privrednici tvrde da onih 138 parafiskalnih nameta i ne bi predstavljali toliki problem kada bi se stvorili uslovi da firme normalno rade i otvaraju nova radna mesta - ističe Tunić.

On navodi da je i modernizacija u oblasti komunikacije slaba tačka naše privrede. „Mi govorimo o tome da treba da se modernizujemo, i da uspostavimo elektronsku komunikaciju sa poreskom upravom i drugim državnim institucijama, a niko ne pominje da smo uspeli da obezbedimo tek stotinak elektronskih potpisa bez čega, inače, ne možemo da komuniciramo“, napominje Tunić. I Jovan Beara, iz Udruženja računovodstvenih firmi, smatra da komunikacioni problem opterećuje i državni administrativni aparat.

- Iako je usvojen Zakon o centralnom registru, gotovo da nikakav pomak nije učinjen u tom pravcu, iako bi to znatno ubrzalo administrativnu proceduru. Preduslov za to je uspostavljanje efikasne elektronske komunikacije, što kod nas nije slučaj, jer nažalost imamo veoma malo informatički organizovanih firmi. Da bi se to ubrzalo, potrebno je privrednike obučiti za rad na računaru, jer danas mnogi među njima ne znaju ni koja je svrha mejlova, niti kako da ih pošalju - Beara.

Projekat reforme državne administracije za bolje uslove poslovanja već dve godine sprovodi Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u saradnji sa Vladom Srbije, a vezan je pre svega za uspostavljanje boljeg fiskalnog upravljanja i reformu inspekcijskog nadzora.

Džozef Lauter, direktor USAID-ovog programa, naveo je da je poslovno okruženje u Srbiji, ipak, znatno napredovalo zbog promena koje su se desile u poslednjih šest meseci. „Iako je Vlada u Beogradu spremna da menja uslove poslovanja privrede, problem je u sprovođenju reformi, u komplikovanim propisima i nefleksibilnoj i sporoj državnoj administraciji“, naglasio je direktor USAID-a. On je, međutim, napomenuo da Srbija ima mnogo potencijala u oblasti malih i srednjih preduzeća koja mogu da budu interesantna za strane ulagače. Činjenica da je na granicama Evropske unije i budući kandidat za članstvo, sa sporazumom o slobodnoj trgovini sa Rusijom, čini da je Srbija interesantna za strane investitore, pa i one iz SAD.