Kada će se Subotičani voziti novim gradskim autobusima?

Većina autobusa na gradskim i prigradskim linijama već na prvi pogled ne deluje atraktivno i jasno je da su neka „bolja vremena“, kada su bili noviji i lepši, daleko iza njih. Na osnovu toga, reklo bi se da gradskom prevozniku ne cvetaju ruže i da po onoj narodnoj da „krpež kuću čuva“, nastoji da održi nivo gradskog saobraćaja i ispuni funkciju koja je jedna od najvažnijih za grad.

„Da, naša vozila su stara, imamo 20 autobusa koji su u eksploataciji preko 20 godina, a 50 vozila je staro preko 10 godina, od ukupno 85 sa koliko raspolažemo. Prosečna starost voznog parka Suboticatransa na kraju juna meseca je bila 13,5 godina. Prema strukturi, deset je solo-gradskih i od njih su samo četiri novije proizvodnje. Ostali su stari po 20 i više godina. Zglobnih autobusa imamo 16 i tu dosta bolje stojimo sa starosnom strukturom jer više od polovine su nabavljeni kontinuirano 2000-tih godina, noviji su i savremeni sa automatskim menjačima. Domaće su proizvodnje, iz „Ikarbusa“, ali su te i prethodne decenije, u uslovima sankcije i krize, rađeni sa veoma slabom antikorozivnom zaštitom, profili nisu bili popunjeni već prazni, pa čak ni blatobrani nisu bili od prokrona, pa ih je so koja se zimi baca po putevima prilično „pojela“ i trebali su već odavno da budu zamenjeni. Umesto toga, ulagali smo u njihovo održavanje i reparaciju i još uvek služe“, objašnjava Milan Vasović, pomoćnik direktora za saobraćaj u „Suboticatransu“ svakodnevicu u preduzeću ispunjenu brigom da li će i koliko vozila svakog jutra u četiri sata biti spremno da krene na svoja odredišta i preveze putnike tamo gde su namerili.

U zapadnim zemljama, autobusi kada napune deset godina nisu više za upotrebu, a računica je jasna – održavanje je mnogo skuplje nego nabavka novih. Kod nas je situacija drugačija, jer za obnavljanje voznog parka nema sredstava i produžavanje voznog veka jedino je rešenje.

Stari, ali bezbedni!

U radionicama „Suboticatransa“ na kanalima se, saznajemo, svakodnevno nađe pedeset do šezdeset vozila, što zbog popravki, što zbog kontrole, jer starost voznog parka zahteva da se tehničkoj ispravnosti pokloni maksimalna pažnja. Bezbednost putnika je na prvom mestu, i za održavanje vozila troši se oko 6 odsto od ukupnih prihoda što je, kako kažu u Gradskom saobraćajnom preduzeću, popriličan iznos.

„Autobusi prolaze kroz dnevne kontrole a posebno obraćamo pažnju kada je u pitanju organizovani prevoz dece i tada se tehnički pregled radi na svakih pet dana. Održavanje radimo sopstvenim snagama i samo za manji deo poslova angažujemo treća lica, a to je za specijalističke radove na motorima i na pumpama visokog pritiska, jer su u pitanju veoma precizni zahvati brušenja bloka motora glave i štelovanja pumpi. Na karoserijama zglobnih autobusa koje istrule mi sami menjamo oplatu. Bezbednost se postiže zahvaljujući vanrednom naporu našeg tehničkog osoblja i redovne su kontrole vitalnih uređaja kao što su sistemi za kočenje, sistemi za upravljanje i pneumatika“, kaže Milan Vasović.

Pre nešto više od mesec dana, međutim, imali smo priliku da vidimo autobus „Suboticatransa“ u plamenu koji ga je naprosto progutao, a incident se srećom završio bez povređenih.

„To je bilo sredinom juna na prigradskoj liniji za Orom, po jednom zaista vrelom danu, ali to nije bio razlog nego najverovatnije tehnički kvar i plamen se pojavio u prostoru motora. Taj autobus je takođe bio jedan od starijih i već repariranih i na njemu su bili delovi sa nekog drugog autobusa koji je bio star oko 15 godina i koji je već imao neprijatnost. Na pitanje da li se požar mogao ugasiti u ranoj fazi, teško je odgovoriti, jer je prvo i osnovno načelo u takvim situacijama da putnici bezbedno iziđu iz autobusa, što se i dogodilo. Vozač je pravilno postupio kada im je to omogućio ali do tada je plamen već sukljao i bez intervencije vatrogasaca ga nije bilo moguće ugasiti“, priča o ovom događaju pomoćnik direktora za saobraćaj Milan Vasović.

Što se tiče perspektiva za obnavljanje voznog parka „Suboticatransa“, one za ovu godinu znače nabavku četiri autobusa, ali i ona polovna, s obzirom da je grad za te svrhe obezbedio 25 miliona dinara. Za taj novac mogao bi da se kupi eventualno jedno novo vozilo.

„Cena jednog novog autobusa nije ispod 150.000 evra, a ako je za prigradski saobraćaj sa klima uređajem ili bolje opremljeni gradski autobus onda je 200.000 evra pa naviše. Niskopodni autobusi osim toga oko 30 odsto su skuplji i sa 25 miliona dinara mogli bi da pokrijemo samo jednu voznu jedinicu a možda i ne bi bilo dovoljno ako bi se odlučili za nešto modernije i sofisticiranije, na primer niskopodni autobus sa klima uređajem za gradski saobraćaj“, tvrdi Vasović.

Za industrijske zone

Za razliku od drugih gradova u Srbiji, u kojima je u većini broj putnika u javnom prevozu u stalnom opadanju, kažu u „Suboticatransu“, kod nas on stagnira već nekoliko godina, a da li će se povećati, zavisiće i od uvođenja novih polazaka za industrijske zone, pre svega prema Crvenom selu.

„Javni gradski i prigradski prevoz mora da bude dimenzionisan tako da prati tokove putnika i oni se ne mogu zacrtati na duži vremenski period. Suočeni smo sa potrebom otvaranja novih polazaka prema ovoj industrijskoj zoni ali u ovom momentu još ne znamo koliki broj ljudi se planira da se zaposli i odakle će dovoziti radnike. Činjenica je da je „Kalcedonija“ sada prešla na dovođenje radne snage iz drugih opština, pre svega mislim na Bačku Topolu i taj deo smo pokrili od 1.jula. Ako ne bude radne snage u Subotici oni će je tražiti i na drugim stranama, i mi ćemo nastojati da i to pokrijemo“, kaže Milan Vasović.

Da li mini-busevi, koji su nabavljeni da bi priskočili u pomoć tamo gde je zbog manjeg broja putnika neracionalno korišćenje zglobnih i solo autobusa, mogu generalno da promene sliku javnog saobraćaja, kako su se do sada pokazali i da li se planira povećanje njihovog broja?

„Mini-buseva imamo 10 na gradskim i 4 na međumesnim linijama, i oni su se pokazali izuzetno korisnim na određenim linijama i za određene usluge. Na primer, koristimo ih za ugovoreni prevoz dece nacionalnih saveta. Pokazali su dobre rezultate zahvaljujući pre svega niskoj potrošnji goriva, ali imaju i svoje loše osobine. Na primer, problematičan je ulaz u njih zbog uskih stepenica, naročito za malo korpulentnije osobe, kao i mali broj mesta od 12 za sedenje i 18 za stajanje. Nadalje, u gradskom prevozu je nemoguće non-stop raditi izmene. Nama su početne stanice udaljene i mi dok uputimo vozilo na primer na kelebiju, prođe pola sata, kada je kasno za intervenciju i trenutno reagovanje. Možemo ih koristiti samo sistematskim praćenjem statističkih podataka u određenim periodima, kretanju broja putnika po satima i danima u nedelji, po periodima godine, ali i tu ima odstupanja. U ovom trenutku mini-busevi nam nisu prioritet već nova prigradska i gradska vozila. A javni prevoznik ne može da sopstvenim sredstvima kupuje vozila, i da bi to mogao morao bi da podigne cenu. To bi opet značilo manje putnika i zatvoren krug bez izlaza. Da bi cena bila prihvatljiva, mora da bude subvencionisana. Svi moraju da znaju da je dobar i kvalitetan javni prevoz u interesu grada“, kaže Milan Vasović.

Linija za Zagreb

„Ukidanjem linije za Zagreb u jesen prošle godine izgubili smo jedan broj putnika, ali prepreke su bile takve da više nismo mogli da vozimo. Poslednja je bila plaćanje PDV-a na teritoriji Hrvatske srazmerno broju kilometara koji prelazimo. To je bio namet koji je onemogućio rentabilnost poslovanja na toj liniji i zbog toga je ukinuta. Napominjem da je naš kooperant iz Hrvatske prekinuo da vozi devet meseci ranije. Učinili smo krajnji napor da sačuvamo tu liniju uvažavajući potrebe građana Subotice, ali to više nije bilo ekonomski održivo“, objašnjava Milan Vasović razlog ukidanja linije za Zagreb.

Klima - uređaji

„Mali broj naših autobusa na žalost ima klima uređaje, pogotovo u gradskom saobraćaju. Poslednjih deset autobusa koje smo nabavili to su zapravo gradski minibusevi koji imaju klima uređaje, i pored njih još nekoliko u gradu, dok u zglobnima nema ni u jednom. Tako da verujem da ove vrućine koje sada vladaju putnicima ne padaju baš lako“, kaže Milan Vasović.