Ispovest: Da pakao ne prođe nijedna majka...

Kako je moguće da devet meseci trudnoće prođe u najboljem redu, kao po knjigama, a onda, posle hitnog porođaja u predviđenom terminu izgubim svoje dete? Kako? Ko je kriv za to - punih očiju suza priča za „Novosti“ Dragica Prčić (26) iz Subotice.

Posle niza nesrećnih događaja koji su se u poslednje vreme desili u porodilištima širom naše zemlje, mlada Subotičanka odlučila je da javnosti ispriča svoju tragediju koja se dogodila pre tri meseca.

- Trudnoća, druga po redu, koju je vodila doktorka Ingrid Higl u dispanzeru za žene Doma zdravlja u Subotici, od samog je početka bila u najboljem redu. Nikakvih tegoba nisam imala. U 29. nedelji mi je poslednji put urađen ultrazvuk i sve je bilo normalno - seća se majka četvorogodišnjeg dečaka.

- Međutim, osećala sam da me dete sve jače šutira, da je jako nemirno. Žalila sam se doktorki, ali me je ona ubeđivala da je to normalno. U terminu za porođaj, osmog juna, otišla sam ponovo na pregled i opet mi je rečeno „da je sve u redu, da se vidimo za koji dan“.

Strašnu noć koja je usledila Dragica i njen suprug nikada neće zaboraviti.

- Iznenada sam prokrvarila i odmah, oko pola pet ujutru, otišla u bolnicu - uzdišući priča Dragica, a svaka izgovorena reč vraća joj slike pakla koji je proživela.

- Krvarenje se u međuvremenu smirilo, dežurne babice su me pregledale i smatrale da nije ništa strašno, da je sve spremno za prirodan porođaj. Urađen je CTG i bebino srce kucalo je normalno.

Međutim, posle dva sata šetnje hodnicima subotičke bolnice i ubeđivanja od strane medicinskih sestara da nema mesta strahu i panici, trudnica je ponovo, obilno, prokrvarila. Odmah je stavljena na CTG koji je pokazivao da su otkucaji bebinog srca spali na 40. Usledio je hitan carski rez i borba za njen i bebin život.

- Sve se odigralo u pet minuta. Doktorka Nataša Vukadinović iz Opšte bolnice mi je spasla život - grcajući nastavlja Dragica. - Ali za mog dečaka, koji je bio dugačak 51 centimetar i težak 3.300 grama, bilo je prekasno. Posteljica se odvojila, nagutao se krvi, gušio i hitno je poslat u Novi Sad. Dva dana kasnije rekli su mi da se grčevito borio za život, ali nije uspeo da tako mali dobije svoju prvu bitku.

LEKARI: SVE BILO U REDU U Domu zdravlja u Subotici ne žele mnogo da govore o ovom slučaju, ali kažu da su tokom trudnoće izvršene sve neophodne analize, da je sve bilo u redu i da ništa nije ukazivalo da će se porođaj, usled ablacije, odlubljivanja posteljice tako iskomplikovati.

Suze zaustavljaju Dragičinu priču. Kvase otpusnu listu, izvod iz matične knjige rođenih i umrlicu njenog deteta, koje su svi željno očekivali. Kako je bilo vratiti se kući posle samo četiri dana od operacije, iscrpljena, bez bebice u rukama, suočiti se sa upitnim pogledom četvorogodišnjeg deteta koje je čekalo brata, ona jedino zna.

- Nisam ga ni u naručje uzela, imam samo njegovu sliku iz inkubatora koju je babica uslikala mobilnim - steže telefon Dragica. - Govorili su mi da podignem tužbu, da je doktorka morala ranije da vidi da se bebica muči, da posteljica sazreva, da su morali brže da reaguju... Nisam imala snage za to. Svi bi se ograđivali od krivice, a nikakav spor neće vratiti moje dete. Želim samo da kroz ovakve patnje više ne prođe nijedna majka.